Danas sastanak premijera Srbije i predsednice Hrvatske: Na dnevnom redu i sukcesija
Danas će se sa obe strane granice Hrvatske i Srbije održati sastanak predsednice Republike Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović i premijera Republike Srbije Aleksandra Vučića.
Oni su u intervjuima za javne servise u Beogradu odnosno Zagrebu najavili potpisivanje sporazuma o unapredjenju saradnje kao i utvrdjivanje plana za rešavanje otvorenih pitanja izmedju dve zemlje.
Medju tim pitanjima je i sprovodjenje Sporazuma o pitanjima sukcesije bivše SFRJ. Taj Sporazum su države sukcesori poptisale 2001. godine, a poslednja ga je tek 2004. godine ratifikovala baš Hrvatska kada je i stupio na snagu.
U realizaciji tog sporazuma izmedju Srbije i Hrvatske najsporniji je Aneks G, kojim je regulisan povraćaj privatne imovine i stečenih prava. Tim je aneksom predvidjeno da budu „priznata, zaštićena i vraćena u prvobitno stanje„ prava na pokretnu i nepokretnu imovinu koja su gradjani i druga pravna lica SFRJ imali na dan 31. 12. 1990. godine.
Medjutim, firme iz Srbije do dana današnjeg nisu uspele da povrate svoju imovinu u Hrvatskoj, recimo više od 100 tamošnjih odmarališta koja im pripadaju. Jer, u Komisiji za sukcesiju, koju čine predstavici svih država sukcesora, prevladao je stav Hrvatske da je Aneks G načelan, te da se ne može direktno primenjivati, nego je potrebno da se potpišu bilateralni sporazumi država sukcesora.
Mada je bila protiv ovoga stava, Republika Srbija je nacrt takvog bilateralnog sporazuma uputila Hrvatskoj 31. decembra 2009. godine. Do dana današnjeg zvaničan odgovor na predlog tog sporazuma nije dobila. Ali je hrvatsko Ministarstvo pravde u medjuvremenu dalo uputstvo hrvatskim sudovima da u predmetima proisteklim iz Aneksa G odbijaju zahteve za povraćaj do zaključenja pomenutog bilateralnog sporazuma. Hrvatska strana tvrdi da je prepreka za njegovo zaključenje nepostojanje evidencije imovine sa jedne i druge strane.
Još otvoren problem je i pitanje stanarskih prava Srba u Hrvatskoj. Hrvatska država je zauzela stav da stan po tom osnovu može biti vraćen samo onome ko ne poseduje nikakvu drugu nekretninu na terioriji Hrvatske.
