Dr Djordje Djukić: Dobre su menice, špekulanti ne valjaju

Naš poznati i priznati stručnjak za monetarnu politiku i bankarsko poslovanje dr Djordje Djukić povodom narastajuće afere Agrokor i uloge menica u njoj za Ekonomske Vesti tvrdi da su menice “savršeno dobra alatka” koju ne treba optuživati zbog njene zloupotrebe koja se zove menica bez pokrića i zbog kompromitacije koju je doživela u vreme Fikreta Abdića i afere Agrokomerc.

Pošto zna koliku težinu na finansijskom tržištu može imati reč stručnjaka njegovog renomea, dr Djukić neće da kaže koje banke kod nas najviše posluju menicama, ali tvrdi da to ne rade sve banke i da zarada na diskontima koje banke obračunavaju pri otkupu potraživanja od dobavljača može biti znatna.

“Visina diskonta zavisi od pogodbe konkretne banke sa dobavljačima koji imaju posebno velika potraživanja, a žele da dodju do likvidnih sredstava. Oni to upravo i postižu obraćajući se bankama. Pri tome je ključna stvar dogovor o diskontu”, kaže dr Djukić.

Koliki su ti diskonti obično?

“To se ne sme generalizovati. To je stvar poslovne politike na relaciji svake banke sa konkretnim klijentom koji sa njom to radi i rasponi mogu biti veliki zato se to ne sme uopštavati. To je jednostavno stvar poslovnog odnosa konkretne banke u konkretnim uslovima sa konkretnim klijentom. Onaj ko to više radi, to pokazuje moje iskustvo od ranije, taj uživa privilegiju kod banke, pa su ti diskonti faktički relativno mali. A ako neko  povremeno, znači s vremena na vreme ili sa malim iznosima, izlazi pred banku, to iziskuje da to umanjenje iznosa koji mu banka za potraživanje daje, da kažem srpski, da taj diskont bude veći. Jer banka tada smatra da je to posao koji je jednokratan i kratkoročan”.

S obzirom na situaciju u našoj ekonomiji, s obzirom da se plaćanja vrše sa višemesečnim odlaganjima, da li su ti diskonti značajan izvor u prihodima banaka?

“Mogu da budu, ali kod onih banaka koje najviše tu vrstu poslova rade. Ne rade sve banke to. Koje banke kod nas to najviše rade? Ne mogu to da vam kažem. To bi samo mogao da vam potvrdi član izvršnog odbora neke banke, a informaciju da vam da neko od dobavljača”.

Da li je poslovanje menicama rizično kod nas?

“Što se toga tiče, tu ja imam jasan, decidan stav: u načelu poslovanje menicama  je dobro, jer štiti sve strane pod uslovom da sudstvo zaista radi posao na podlozi onoga što znači protest menice. To je jako dobro jer omogućuje plaćanja, a sa druge strane obezbedjuje likvidnost onima kojima je potrebna i koji polaganjem menica u banku tu likvidnost vuku od banaka. Sama po sebi, po meni, menica nikada ne sme da se optužuje i da se kritikuje kao alatka ili kao instrument koji je u principu civilizacijska tekovina. Druga je stvar što se na prostorima bivše Jugoslavije još iz vremena (Fikreta) Abdića ta alatka kompromitovala. Kompromitovala se u stvari zloupotreba koja se zove menica bez pokrića. Inače, kad menice imaju pokriće to je savršeno dobra alatka za sve strane na tržištu jer ona pospešuje promet”.

Sigurno ste u toku sa aferom Agrokor. Dobavljači su prodavali svoja potraživanja od Agrokora bankama i izdavali takozvanr trasirane menice kojima su se obavezivali da će, ako u trenutku prispeća Agrokor nije u stanju da plati dug, oni to učiniti. I sad smo upravo tu…

“Pa što su prihvatali to?”

Koliko sam shvatila trasirane menice nisu retka nego vrlo raširena pojava?

“Dobro, ali onda svako snosi rizik što ulazi u posao, a da nije uočio mogući rizik, nego je očigledno prema vašoj priči, verovao da taj Agrokor nikad neće doći u tu situaciju. U ekonomiji vera automatski znači da na bazi vere svako ulazi u rizik. Što nije ni loše, mora se ulaziti u rizik. Ali ima i onih ljudi na tržištu koji rade prateći poslovanje. Ja kao čovek koji je bio i bankar i koji je profesor, uvek ću da gledam ponašanje tog velikog pre svega u smislu njegove zaduženosti, njegove izloženosti riziku da mu poverioci uskrate svoju podršku. I onda ću da reagujem tako što jednostavno neću lako ulaziti u poslove sa papirima sa njim. Ili ću polako, sukcesivno izlaziti iz tog posla. Sad ja pričam sa stanovišta poslovnog čoveka”.

Dobavljači prodajući banci, uz diskont ili umanjenje, potraživanje pre nego što sami mogu da ga naplate obezbedjuju likvidnost. S obzirom na prosečnu stopu diskonta, da li je to skup način obezbedjivanja likvidnosti ili nije?

“Pa to može biti. Banke uvek gledaju visinu kamate, a i to o kakvom se klijentu radi, koliko on koristi druge njene kredite, koliko preko nje radi platni promet… Dakle, različito je od slučaja do slučaja. Da govorimo nasumice, negde će biti 3 odsto, negde 4 odsto, negde 2… To je sve stvar konkretne transakcije i dogovora. Ali to je skretanje pažnje sa ove suštine o kojoj sam već govorio da je to u osnovu jako dobra alatka jer svima može biti dobro ako se valjano procenjuje rizik da taj koji faktički operiše sa menicama zapadne u ozbiljne teškoće odnosno da postane nelikvidan i nesolventan. A ko o tome najviše vodi računa? Pa vode banke, ne može da vodi računa dobavljač koji isporučuje mleko”.

 

Ruža Ćirković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com