Francuska: Od četiri ključna predsednička kandidata dva hoće iz EU
Od četiri predsednička kandidata, čije šanse ankete prepoznaju kao ozbiljne, dvoje bi da Francusku izvedu iz EU, jedan bi da menja odnose unutar EU, a samo jedan ne bi tu menjao ništa.
Marina Le Pen: Ključ Francuske vratiti Francuzima
Liderka Nacionalnog fronta, stanke koja se smatra krajnjom desnicom, svoj program gradi na želji da se „ključ Francuske vrati Francuzima“. Uostaom, kandidati koji smatraju da postoji potreba da se Francuska opet učini ponosnom, preovladjuju medju 11 koliko učestvuje na današnjim predsedničkim izborima u toj zemlji.
Prva tačka programa Marine Le Pen je izlazak Francuske iz Šengenskog sporazuma, evro-zone i Evropske unije, ali posle pregovora sa ostalim članicama i referenduma na koji bi bili pozvani Francuzi. Izlazak iz evra naravno dopunjen je povratkom na franak.
Le Pen bi uvela i porez od 3 odsto na uvoz svih onih proizvoda koji se mogu proizvoditi u Francuskoj, a tako prikupljena sredstva iskoristila bi za finansiranje jačanja kupovne moći svih čiji je mesečni dohodak do 1.500 evra sa najmanje 80 evra.
Šefica Nacionalnog fronta uvela bi porez i na sve nove ugovore o zapošljavanju stranaca. Tako skupljena sredstva koristila bi za povećanje naknade za nezaposlenost.
Ona bi smanjila i kvotu za legalnu imigraciju u Francusku sa sadašnjih 200.000 godišnje na samo 10.000.
Emanuel Makron: Ojačati Evropsku uniju
Lider pokreta Napred, bivši ministar ekonomije u vladi Manuela Valsa, Emanuel Makron je jedini kandidat na ovim izborima koji insistira na svojoj odlučnoj proevropskoj poziciji.
Makron predlaže da se formira budžet, parlament i postavi ministar finansija evro-zone.
Omiljeni kandidat dela ključnih francuskih medija, ojačao bi i francusko članstvo u NATO. On bi ponovo uveo služenje vojnog roka od mesec dana, a povećao bi i budžetske troškove na odbranu tako da do 2025. godine iznose 2 odsto BDP-a Francuske, kako i zahtevaju NATO i SAD. Makron planira da poveća broj radnih mesta u sigurnosnim službama za novih 10.000, a istovremeno bi smanjio broj zaposlenih u javnom sektoru za 120.000.
On bi smanjio porez na dobit preduzeća, ukinuo odredjene doprinose na plate, kao i porez na stan za 80 odsto domaćinstava. Povećao bi autonomiju školstva i produžio bi radno vreme biblioteka uveče i nedeljom.
Fransoa Fijon: Zaustaviti širenje EU
Fransoa Fijon je postao kandidat za predsednika V Republike pošto je na prethodnim izborima desnog centra i desnice pobedio takve kandidate kao što su bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi i bivši francuski ministar inostranih poslova i sadašnji gradonačelnik Bordoa Alan Žipe.
Važna tačka njegovog programa je zalaganje da se dalje proširenje Evropske unije zaustavi. Pošto je urgentno da se definišu njene granice. On smatra da Turskoj nije mesto u EU, ali da se sa tom velikom zemljom saradjuje na bazi zajedničkih ciljeva kao što su borba protiv terorizma, carinska unija, veliki projekti u oblasti energije i saobraćaja.
Fijon smatra da bi evro-zona trebalo da ima političku upravu koju bi činili premijeri država članica koji bi se sastajali svaka tri meseca, kao i generalni sekretarijat potpuno nezavisan od Evropske komisije, a zadužen za ekonomsku upravu zonom.
Stavio bi tačku na inflaciju direktiva Evropske komisije i ograničio njene nadležnosti na nekoliko fundamentalnih oblasti.
Veoma zanimljiva tačka programa Fransoa Fijona je i njegovo zalaganje da se Evropa učini nezavisnom od Medjunarodnog monetarnog fonda formiranjem Evropskog monetarnog fonda.
Fijon obećava da neće prihvatiti sporazume o slobodnoj trgovini sa SAD (TTIP) i Kanadom (CETA) sve dok SAD ne prestanu da primenjuju svoje nacionalno pravo na evropske firme.
On bi pregovarao o fiskalnoj harmonizaciji u EU i težio istinskoj fiskalnoj konvergenciji počevši sa francusko-nemačkom inicijativom o oporezivanju preduzeća. Ponovo bi pregovarao o Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.
Žan Lik Melenšon: EU ili promeniti ili napustiti
Kandidat Nepokorene Francuske Žan Lik Melenšon smatra da Francuska Evropsku uniju treba ili pregovorima da promeni ili da napusti. Format pregovora da utvrdi Nacionalna skupština, a konačnu odluku da donese narod na referndumu. U te promene spada i promena osnova za postojanje evra kao i stavljanje tačke na nezavisnost Evropske centralne banke.
Melenšon smatra da volju naroda Velike Britanije, koji je odlučio da izadje iz EU, treba poštovati i taj izlazak ispregovarati bez želje za osvetom i kažnjavanjem. Ali, pri tim pregovorima se mora voditi računa o nacionalnim interesima Francuske što znači da francusko-britanska granica nije Pas-de-Calais i da Francuska otkazuje sporazum iz Tukea koji su 2003. godine potpisali ministri unutrašnjih poslova Francuske i Velike Britanije.
Melenšon se zalaže za izlazak Francuske iz NATO-a i protiv je njenog učešća u bilo kakvim vojnim alijansama sem u operacijama za obezbedjenje mira pod kapom Ujedinjenih nacija. Vojni budžet Francuske, po njemu, treba da ostane na sadašnjem nivou, industrija naoružanja u Francuskoj da se renacionalizuje i da se francuska vojska obaveže da naoružanje i opremu nabavlja kod francuskih proizvodjača.
