Ima li u Srbiji kuvara za Hrvatsku
Hrvatska vlada je odobrila da se ove godine u hrvatskom ugostiteljstvu zaposli 50 stranaca kuvara nacionalne kuhinje – 5 japanske, 3 korejske, 28 srednje i južnoameričke i 14 ostalih.
Kuvari će, dakle, hrvatskom ugostiteljstvu nedostajati, pa je kvota za strance koji na radnom mestu kuvara mogu biti zaposleni u Hrvatskoj povećana.
Pored kuvara odobreno je i zapošljavanje 110 stranaca na poslu vozača autobusa, 12 baletskih umetnika, tri operska pevača, 30 modelara obuće…
Ali to su kurioziteti, pravi problem je odobrena kvota za zapošljavanje stranaca u gradjevinarstvu i brodogradnji. U ta dva sektora prošlogodišnja kvota je povećana sa 500 na 2.080 u gradjevinarstvu i sa 1.500 na 2.320 u brodogradnji. Recimo, u gradjevinarstvu je dozvoljeno zapošljavanja 700 tesara, 250 zidara, 450 armirača, 120 betoniraca, 100 krovopokrivača, 170 fasadera, 100 keramičara, 80 upravljača kranom…
Hrvatsko udruženje poslodavaca, medjutim, protestuje i upozorava da bi neki ugovoreni poslovi u gradjevinarstvu i brodogradnji mogli da ostanu neobavljeni zbog nedostatka kvalifikovanih radnika. Naime, Hrvatska privredna komora, Hrvatska zanatska komora i Hrvatsko udruženje poslodavaca tražili su da se za ovu godinu odobri kvota za zapošljavanje 10.203 stranca u gradjevinarstvu!
Hrvatska vlada je za ovu godinu odobrila kvotu od ukupno 5.211 novih zapošljavanja stranaca u Hrvatskoj, 1.800 produženja već izdatih dozvola za strance i 15 sezonskih dozvola za poljoprivredu. Hrvatsko udruženje poslodavaca, medjutim, uverava da je procena pogrešna i da će Hrvatskoj ove godine pored tih odobrenih 7.026 stranih radnika, nedostajati još oko 16.000!
Hrvatska nam je blizu, jezik razumemo, da li je ova ponuda zgodna za kvalifikovanu radnu snagu u Srbiji i imamo li uopšte kvalifikovane radne snage tih profila? Odmah da se podvuče da pri ovom zapošljavanju stranaca u Hrvatskoj prednost imaju državljani država članica Evropskog privrednog prostora a to su države članice EU, Island, Norveška, Lihtenštajn i Švajcarska. Opasnost od konkurencije iz ovih država na hrvatskom tržištu rada dvostruko je ograničena: ove države uglavnom nemaju viškove kvalifikovane radne snage i teško da je Hrvatska u stanju da im ponudi plate koje normalnim za te poslove smatraju u svojoj zemlji, sa ponekim regionalnim izuzetkom kao što je Rumunija ili Bugarska.
Pored ovog ograničenja, postoji i niz uslova koje bi potencijalni radnik trebalo da zadovolji. Većina su uobičajena kod ovakvih zapošljavanja, ali lako eliminatorski može postati recimo uslov da strani radnik “ne predstavlja opasnost za javni poredak, nacionalnu sigurnost ili javno zdravlje”.
