Jesi li Kurdi ostali bez ijednog saveznika?

Ruski orijentalista Jevgenij Satanovski je nedavno izgovorio rečenicu, koju bi u politici trebalo ozbiljno i uvek imati na umu: SAD bez milosti napuštaju sve svoje saveznike!

Istinitost ove ocene svojim višestrukim iskustvom može da potvrdi narod Kurda – silne države nemaju saveznike, samo interese.

Da li su Kurdi u Sirijskom Kurdistanu ostali bez ijednog saveznika, pošto se iznenada povukao njihov zaštitnik SAD, uz ocenu američkog predsednika da je podrška Kurdima preskupa, i ostavio ih na milost i nemilost drugoj po snazi armiji NATO-a, armiji Turske?

Kurdi su bili jedini američki saveznik u borbi protiv Islamske države, koji je u Siriji delovao na zemlji. Oni su podneli dobar deo tereta i žrtava u toj borbi.

Pod izgovorom stvaranja široke zone bezbednosti i „razaranja terorističkog koridora duž naše južne granice“, Turska je danas započela ofanzivu protiv sirijskih Kurda. Prema izveštajima sa lica mesta ruskih i nemačkih medija, zasad su meta oblasti naseljene Arapima, koje se smatraju slabom karikom kurdske odbrane.

Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Belgija i Poljska zatražile su vanrednu sednicu Saveza bezbednosti Ujedinjenih nacija. Tursku ofanzivu je osudio i (još) predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.

Turska sa EU ima sporazum o zbrinjavanju sirijskih izbeglica, čijih se finansijskih odredbi EU pod različitim izgovorima, ne pridržava. Te izbeglice, čiji se broj u Turskoj meri milionima, takodje su izgovor turskoj ofanzivu: Turska navodno želi da ih naseli u kurdskim oblastima Sirije uz svoju južnu granicu.

Vašington je najavio sankcije Turskoj – obe zemlje su članice NATO.

Ruski predsednik Vladimir Putin je razgovarao s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i upozorio ga na opasnost po stabilnost u regionu, a ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je Kurde podsetio da su im Moskva i Damask više puta pružali ruku, koju su oni odbili. Nemački javni servis ARD preneo je vesti da je Erdogan od Putina dobio zeleno svetlo za ofanzivu protiv Sirijskog Kurdistanu.

Da podsetimo, sirijski Kurdi traže federalizaciju Sirije i federalni status za Sirijski Kurdistan, koji je dosad u velikoj meri razvio elemente federalne jedinice. Tim zahtevima Moskva i Damask ne pružaju ruku.

Turska sirijske Kurde optužuje da podržavaju Radničku kurdsku partiju u Turskoj u njenim autonomaškim zahtevima.

Tako da je sirijskim Kurdima, koji su tokom sirijskog rata stekli i respektabilna spoljno-politička iskustva, ostalo da biraju: Ili da budu razgromljeni od turskih snaga i odgurani u gerilski rat, kako razvoj dogadjaja vide neki ruski analitičari, ili da traže nove moćne zaštitnike a to su sada samo Moskva i njen saveznik u Damasku, kako razvoj dogadjaja vide neki nemački poznavaoci prilika na Bliskom istoku.

Sirijski Kurdi drže u zarobljeništvu veliki broj pripadnika Islamske države, koje su zemlje njihovog porekla odbile da prime nazad. Kurdi su i dosad imali teškoća s njihovim izdržavanjem, pa se sada s visokom verovatnoćom računa s tim da će ih pustiti na slobodu!

Kurdi žive u četiri države: Iraku, Iranu, Siriji i Turskoj. U Iraku imaju dosta visoku autonomiju i formirane organe vlasti Iračkog Kurdistanu, elemente autonomije su razvili u Siriji, ali tu autonomiju nije niko priznao. Ne govore istim jezikom, ali imaju razvijen kurdski identitet i dosta kompaktnu teritorijalnu povezanost.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com