Kako odbraniti zgradu Generalštaba : Pismo konzervatora

Više beogradskih medija (N1,Insajder, Beta,Vreme), danas su preneli pismo koje je političkim i kulturnim institucijama ,gradjanima i medijima u Republici Srbiji uputio,kako se navodi, 51 konzervator, arhitekta,inženjer ,istoričar i pravnik u nameri da ih animiraju u zaštiti čak ČETIRI NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA, koja se nalaze na prostoru zgrade Generalštaba u ulici Kneza Miloša u Beogradu.

Njihovo pismo glasi :

“ Na prostoru na kome se, kako saznajemo iz medija, planira izgradnja novog kompleksa zgrada postoje utvrdjena četiri nepokretna kulturna dobra.To su : zgrada Generalštaba izgradjena izmedju 1924. i 1928.godine prema projektu ruskog arhitekte Vasilija Vilhelma Baumgartena utvrdjena za kulturno dobro 1984.godine (Službeni list grada Beograda broj 23/84), Kasarna VII puka koja je podignuta krajem XIX veka prema planovima arhitekte Dragutina Djordjevića utvrdjena kao kulturno dobro 1992.godine (Službeni list grada Beograda broj 26/92); zgrade Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane podignute izmedju 1955.i 1965.godine prema projektu arhitekte ,urbaniste i profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Nikole Dobrovića utvrdjena za nepokretno kulturno dobro 2005.godine (Službeni glasnik RS broj 115/05).

Područje uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu koje je počelo da se razvija u vreme vladavine kneza Miloša kao državni, administrativni i vojni centar srpskog Beograda.Ovo područje utvrdjena je kao nepokretno kulturno dobro 2020.godine (Službeni glasnik RS br 159/20).

Izgradnja planiranog kompleksa nije u skladu ni sa jednom od ove četiri odluke i da bi on bio izgradjen u skladu sa zakonom sva četiri nepokretna kulturna dobra moraju se brisati iz registra ili značajno preinačiti čime će se ugroziti ili uništiti njihova spomenička vrednost .

Kompleks Generalštaba Vojske Republike Srbije nalazi se na raskrsnici najprometnijih beogradskih ulica Nemanjine i Kneza Miloša ,u centralnom delu administrativno -upravnog bloka zgrada od značaja za Republiku Srbiju i predstavlja jednu od najupečatljivijih urbanih slika prestonice .

Nažalost, tokom NATO bombardovanja Srbije ,u noći izmedju 29.i 30.aprila 1999.godine,u Beogradu gadjane su zgrade Savezne policije, Avalski toranj, jedna stambena zgrada na Vračaru ,kao i zgrade Generalštaba Vojske SR Jugoslavije, koje je projektovao Nikola Dobrović.

Samo te aprilske noći, od posledica bombardovanja navedenih objekata u Beogradu, stradalo je troje ,a povredjeno više od 40 ljudi.

Zbog ovog dogadjaja zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane, osim ostalih nespornog vrednosti koje poseduje dobila je još jednu – memorijalno – istorijsku vrednost i postala mesto sećanja.

Kako je predvideo Zakon o kulturnom nasledju (Službeni glasnik RS broj 129/21)kulturno dobro može se brisati iz registra samo na osnovu akta o prestanku svojstva kulturnog dobra i to u izuzetnim slučajevima,ako je „uništeno ili nestalo,odnosno ako je izgubilo svojstva“ zbog kojih je utvrdjeno za nepokretno kulturno dobro.

Akt o prestanku svojstva kulturnog dobra i brisanju iz registra „donosi se na način i u postupku kao i akt o utvrđivanju kulturnog dobra“(član 61).U skladu sa članom 43 ovog Zakona predlog ovog akta priprema Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i upućuje preko Ministarstva Vladi“.

Mi dole potpisani konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture bez ikakve dileme i sumnje smatramo da nijedno od četiri nepokretna kulturna dobra nije „uništeno ili nestalo “ odnosno da nije „izgubilo svojstva “ i vrednosti zbog kojih je utvrdjeno za nepokretno kulturno dobro.

Upravo suprotno, protokom vremena,njihove vrednosti su uvećane i ovaj prostor je postao značajno mesto sećanja na stradanje našeg naroda na samom kraju XX veka.

Stoga zaključujemo da ne postoje nikakvi razlozi i okolnosti zbog kojih bi ustanova u kojoj smo zaposleni trebalo da pokrene postupak za prestanak svojstava kulturnog dobra i brisanje iz registra nepokretnih kulturnih dobara.

Ukoliko Vlada Republike Srbije direktno prekrši zakon i mimo propisane procedure „skine zaštitu „pokrenuće se nezaustavljiv proces uništenja svih kulturnih dobara na prostoru Srbije .Da kojim pravom i argumentima ćemo čuvati i braniti svoje kulturno nasledje od drugih,ako sami uništavamo svoje najvrednije spomenično nasledje u srcu sopstvenog prestonog grada“.

Ovo pismo je,prema navodima beogradskih medija, upućeno predsedniku Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije, Ministarstvu kulture RS, Ministarstvu finansija, Ministarstvu gradjevine,saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvu odbrane, SANU, UO Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Stručnom savetu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture , gradjanima i sredstvima informisanja.

Pre toga je „Novi magazin“ objavio da je direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Djukanović pozvana u Ministarstvo finansija gde joj je postavljen ultimatum: ili da pokrene postupak skidanja zaštite sa napred navedenih nepokretnih kulturnih dobara ili da podnese ostavku.Prema saznanjima „Novog magazina“, ona je odmah podnela ostavku !

Sredinom maja 2024.godine, Goran Vesić, ministar gradjevinarstvo,saobraćaja i infrastrukture u Vladi Srbije potpisao je sa američkom firmom „Affinity Global Development“ Ugovor o revitalizaciji kompleksa bivšeg Sekretarijata za narodnu odbranu .Vesić je tim povodom rekao da zemljište ,na kome se nalazi Generalštab, nije prodato nego iznajmljeno pomenutoj firmi na 99 godina.Ta firma,rekao je Vesić, ima obavezu da u okviru investicije finansira izgradnju Memorijalnog centra o čijem izgledu će ,posle objavljenog tendera, odlučiti Vlada Srbije.