Ko iz istorije ne uči na nju je osudjen: Borski rudnik u stranim rukama

Kineska kompanija Zidjin ponudila je program vredan 1,460 milijardi dolara za 63-procentno vlasništvo u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor.

Bor je već jednom bio u stranim rukama. Pre Drugog svetskog rata, rudnik bakra i pirita u Majdanpeku pripadao je belgijskom, a rudnik bakra u Boru francuskom kapitalu.

Evo šta o tom iskustvu piše dr Radovan Kovačević u svojoj knjizi: „Ekonomski odnosi Srbije sa inostranstvom“:

„Rudnici pirita i bakra u Majdanpeku pripadali su belgijskom kapitalu, borski rudnik bakra francuskom kapitalu. Borski rudnik je veoma dobro poslovao, tako da je u 1929. godini akcionarima isplatio dividendi od 300%, dakle tri puta veću dobit nego što je iznosila nominalna vrednost akcionarskog kapitala (Jurković, 1941, st.303). Čitava dobit, oko pola milijarde dinara godišnje u ‘povoljnim’ godinama odlazila je pariskim akcionarima. U 1933. godini, koja je bila jedna ‘najslabijih’ godina, kada je došlo do pada cene bakra, borski rudnik je još uvek isplaćivao 135% dividende. U ovoj ‘najslabijoj’ godini akcionari su se morali zadovoljiti ‘samo’ sa 240 miliona dinara dobiti. Godišnja proizvodnja bakra iznosila je 40.000 tona a iz ove količine bakra dobijalo se oko 150 kilograma zlata. Pošto je cena zlata tada iznosila 35.000 dinara za 1 kg, to je vrednost dobijenog zlata iznosila 42,2 miliona dinara. Statistika izvoza za 1929. godinu je registrovala vrednost izvezenog sirovog bakra u iznosu od 440 miliona dinara, dakle, manje nego što je iznosila čista dobit podeljena akcionarima. Ako je ovo tačno, borski rudnici su pokrivali punu cenu proizvodnje bakra samo vrednošću zlata izvadjenog iz bakra, a sva vrednost bakra i uz nju još deo vrednosti zlata poklanjao se akcionarima, tj. francuskom finansijskom kapitalu (Jurković, 1941, str.305)“.

(Branislav Jurković: Das auslaendische Kapital in Jugoslawien, 1941).

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com