Kremlj nije pitan o objavljivanju razgovora Klinton-Jeljcin

Prema više puta ponavljanim anketama, Nikita Hruščov je jedini šef sovjetske ili ruske države koga se većina gradjana Rusije seća s većim ogorčenjem nego Borisa Jeljcina. Srbija je 90-tih godina prošla užas jedne od najvećih inflacija u svetskoj istoriji, gradjanski rat i sankcije, ali se tih godina malo ko u Srbiji seća sa takvim užasom s kojim se gradjani Rusije sećaju svojih 90-tih, godina gladi i otimačine. Paradoksalno, i bombardovanje Jugoslavije za Ruse je dogadjaj kojeg se sećaju s većim osećanjem poniženja i stida nego gradjani Srbije. Bombardovanje Jugoslavije za većinu Rusa simbolizuje dno ispod kojeg nemoć Rusije nije mogla da padne.

Tako da skidanjem poverljivosti s transkripata razgovora ruskog predsednika Borisa Jeljcina i američkog predsednika Bila Klintona, ruski gradjani i ruski mediji nisu saznali ništa što sami već ne misle, ali su dobili novi razlog za obnovu svoje ogorčenosti.

Kremlj je danas zadovoljio znatiželju medija: Predsednički arhiv Bila Klintona nije s Kremljem obavio nikakve konsultacije, niti usaglasio objavljivanje transkripata razgovora dva predsednika.

Pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov je rekao da postoji praksa skidanja tajnosti s takvih dokumenata: „Oni nisu uvek podložni skidanju poverljivosti, po pravilu se to ne radi s dokumentima koji se tiču aktivnih političara“.

Deo ruskih medija naročito je na prezrive komentare podstakao razgovor Klintona i Jeljcina pred ruske izbore 1996. godine.

”Hajde da popričamo o predizbornoj kampanji. U američkoj štampi se objavljuje da ljudi ne treba da se plaše komunista, da su to dobri, dostojanstveni i pošteni ljudi. Pozivam vas da se tome ne veruje. Više od polovine njih su – fanatici, oni će sve porušiti. To znači gradjanski rat. Oni će poništiti granice medju republikama (bivšeg SSSR). Oni hoće da uzmu Krim, oni čak imaju pretenzija na Aljasku (inače, teritorija SAD, prim.aut)“, upozoravao je Jeljcin Klintona.

Eto kako su se SAD mešale u izborni proces jedne dobrovoljne kolonije, na poziv njenog šefa, zaključio je ruski kolumnista Petar Akopov.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com