Kod Trampa na kauču: Može li se Evropa opet učiniti velikom?

Američkom predsedniku Donaldu Trampu u posetu će se tokom ove nedelje uputiti dva ključna evropska lidera: francuski predsednik Emanuel Makron, koji pretenduje na vodeću ulogu u dalje ujedinjenoj Evropi, i nemačka kancelarka Angela Merkel, kojoj ta vodeća uloga izmiče iz ruku.

Kao prvi šef jedne strane države koga će Tramp primiti u zvaničnu posetu, francuski predsednik će se na trodnevni boravak u Americi uputiti već danas.

List Liberation citira neimenovano okruženje francuskog predsednika i piše kako ne treba očekivati da tokom ove posete dodje do velikih „diplomatskih proboja“ u stvarima velikih transatlantskih neslaganja kao što su atomski sporazum sa Iranom, medjunarodna trgovina, sporazum o klimi.

„Nije ambicija ove posete da se skupljaju sporazumi. Radi se o održavanju odredjene dinamike. Ovo putovanje ima simboličku dimenziju. Ako uspemo da pokažemo da su franko-američki odnosi snažni, to je već neprocenjivo“, rekao je taj izvor.

Tomas Gomar, direktor Francuskog instituta za medjunarodne odnose za francuski list Ekspres tvrdi da je Emanuel Makron umeo da uspostavi veze s američkim predsednikom Trampom, da se sa njim „poveže, ali ne i da se potčini“ kako ga na primeru brzog priključenja napadu na Siriju optužuju neki.

Da se Makronova Francuska nije potčinila Vašingtonu, Gomar nalazi dokaz u Makronovom otvorenom negodovanju zbog Trampove odluke da SAD napuste Pariski sporazum o klimi, ali smatra da će ključni test odnosa „saveznik, ne podanik“ biti Atomski sporazum sa Iranom.

„Da li je on spreman na diplomatsko obaranje ruke s Donaldom Trampom na tu temu? To će biti trenutak istine za Jelisejsku palatu“.

Francuski predsednik je pred polazak na put dao intervju američkoj televiziji Fox News gde se izjasnio i oko tog „trenutka istine“.

„Da li je taj sporazum savršen? Da li je idealan s tačke gledišta naših odnosa sa Iranom? Ne“, a onda je dodao: “Ja nemam plan B kad su atomi u pitanju. Razgovaraćemo o tom pitanju koje je bolje nego situacija s severnokorejskim obrascem“.

Makron je svoje stanovište precizirao: „Nisam zadovoljan stanjem stvari kad je Iran u pitanju, boriću se protiv krstarećih raketa, želim da obuzdam uticaj (Irana) u regionu“, rekao je Makron i založio se da SAD, Francuska i saveznici ostanu u Siriju i pošto Islamska država bude pobedjena da bi se „pozabavili izgradnjom nove Sirije“.

To je što se tiče diplomatskog obaranja ruku, a Makronova i Trampova ranija prava rukovanja već su ušla u diplomatsku istoriju. Kako su drugi sagovornici već imali iskustva sa Trampovim stiskom, trideset godina mladji francuski predsednik je na samitu NATO maja prošle godine zadivio političare i novinare kad je tom stisku ruke odgovorio zadržavši Trampovu ruku čitavih sedam sekundi. Onda je taj uspeh ne samo ponovio kad je Trampa i suprugu ugostio na vojnoj paradi 14. jula prošle godine – stisak je trajao „sve dok mu zglobovi nisu pobeleli“ čitavih 25 sekundi.

Tramp je u prilogu za Njujork tajms napisao o Makronu: „To je genijalan čovek, inteligentan, snažan, koji voli da me drži za ruku“.

Makron je poruku shvatio ozbiljnije kao „trenutak istine“ jedne politike.

„Treba pokazati da nećemo praviti sitne koncesije čak ni simbolične“, rekao je Makron o tom rukovanju.

Američki predsednički par će večeras prirediti privatnu večeru u kući prvog
američkog predsednika Džordža Vašingtona u Mount Vernonu u kojoj se čuva nekoliko važnih uspomena na istoriju francusko-američkog prijateljstva, pre svega ključ od jednog od glavnih ulaza u Bastilju „tvrdjavu despotizma“ koju je svom „patrijarhu“ Džordžu Vašingtonu poslao njegov „usvojeni sin“ markiz Lafajet a ovaj ga primio avgusta 1790. godine.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com