Komšijska posla : Da li je BiH bliža ulasku u EU ili Vojska Srbije ulasku na Kosovo

Prošlu nedelju je u regionu tkz Zapadnog Balkana obeležilo nekoliko dogadjaja nabijenih kontroverznim značenjima.

U Bosni i Hercegovini je Stranka demokratske akcije oterana u opoziciju i u entitetu FBiH i na centralnom nivou.U Briselu je BiH konačno dodeljen kandidatski status.

Prvo se desilo pošto je Hrvatska demokratska zajednica BiH konačno izgubila poverenje u višedecenijskog partnera SDA i na novou FBiH postigla sporazum o formiranju izvršne vlasti s širokom koalicijom (Osmorka) bošnjačkih i građanskih stranaka predviđenih Socijaldemokratskom partijom BiH.

Model je preslikan na centralni BiH nivo s tim što se HDZ-u i Osmorki pridružio i SNSD Milorada Dodika s koalicionim partnerima.

Očekuje se da sve dosadašnje političke blokade tako budu eliminisane, mandatar određen ove nedelje, a vlada formirana do kraja godine.

Mnoge razlike medju strankama potpisnicama ovih sporazuma su ostale, medju njima ključni odnos prema članstvu u NATO.

„U Programu reformi je jasno rečeno da će morati biti donesena nova odluka ukoliko bi BiH pristupila NATO-u.HDZ i Osmorka smatraju da trebamo biti u NATO, mi mislimo da ne treba i nismo ništa mijenjali u Programu reformi, sve je tu jasno ,“ rekao je Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske.

Za članstvo u Evropskoj uniji apliciralo je prošle nedelje i Kosovo i pored poznatih kontroverzi oko statusa medju kojima je najznačajnija da ga kao državu ne priznaju ni sve članice EU.

Dan kasnije, Vojska Srbije je na prelazu Merdare uručila Kforu zahtev u pisanom obliku za povratak do 1000 pripadnika snaga bezbednosti Srbije na KiM, a u skladu sa Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244, kao i odlukom Vlade Srbije.

Misija NATO na KiM je za medije na albanskom jeziku potvrdila da je zahtev primila :“Dobili smo pismo iz Srbije i sada ga ispitujemo“.