Kontroverze oko privatizacije Bora: Koliko milijardi?

„Prema našim stručnim procenama, RTB Bor trenutno vredi najmanje 50 milijardi dolara, jer sva nalazišta nisu do kraja istražena“, tvrdi pokret Dosta je bilo u svojoj reakciji na odluku Vlade Srbije da za strateškog partnera ove kompanije izabere kinesku kompaniju Zidjin.

„Kako to znamo? Samo nekoliko kilometara od Bora, nalazi se budući rudnik Čukaru Peki koji je po karakteristikama sličan rudnom ležištu Borska reka, u sastavu RTB Bor. Pre dve godine, poznata kompanija Freeport Mac MoRan je maltene džabe dobila od države istražno pravo na Čukaru Peki. Za potrebe te firme uradjena je prva preliminarna studija koja je profit od gornjeg dela Čukaru Peki procenila na 2,5 milijarde dolara. Zatim je ta firma prodala prava firmi Nevsun Resources LTD za 384 miliona dolara, a država dinara od toga nije videla“, navodi se u saopštenju Dosta je bilo.

Zatim se dodaje da je RTB Bor pre nekoliko decenija istraživao zonu ležišta Čukaru Peki, ali zbog tadašnje tehnologije bušenja nisu uspeli da stignu do rude.

„Nevsun u novembru 2017. godine pravi drugu preliminarnu studiju, koja se potpuno razlikuje od prve jer povećava profit kompanije sa planiranih 2,5 milijarde na 2,8 milijarde ali tako što nameravaju da naprave ogromnu ekološku štetu“, tvrdi Dosta je bilo.

Prema poslednjoj studiji iz juna 2018. godine gornji i donji deo ležišta Čukaru Peki vredi 100 milijardi dolara, tvrdi Dosta je bilo i dodaje da se ukupan profit od eksploatacije kompletnog rudnog ležišta Čukaru Peki procenjuje na 10 milijardi dolara.

Dosta je bilo tvrdi da su nalazište Čukaru Peki, koje pripada stranom kapitalu, i samo nekoliko kilometara od njega udaljeno nalazište Borska reka, u sastavu RTB Bor, i po kvalitetu i po kvantitetu raspoložive rude dva slična rudna resursa, ali se Čukaru Peki „vrednuje desetinama milijardi dolara“ dok se drugi „poklanja Kinezima u bescenje“ odnosno za 350 miliona dolara.

Medjutim, pozivajući se na vest Blumberga, beogradske Novosti su maja ove godine izvestile kako je kompanija Nevsun odbila ponudu kanadsko-švedskog konzorcijuma da njene poslove preuzme za 1,2 milijarde dolara jer potcenjuje vrednost njene imovine. U toj se vesti kao jedan od potencijalnih bisera u portfelju kompanije Nevsun navodi nalazište Čukaru Peki i tvrdi da se tu radi od 900.000 tona bakra i 52 tone zlata čija je ukupna vrednost, prema berzanskim cenama tog trenutka ocenjivana na oko devet milijardi dolara. Ali, prenose Novosti, sadržaj bakra u 27 miliona tona rude u Čukaru Peki je 3,3%, a sadržaj zlata je 2,21gr/t dok je u rudnicima koje eksploatiše RTB Bor prosečan sadržaj bakra u rudi 0,3%.

U izveštaju RTB Bor „Geologija i resursi“, koji se može naći na Internetu, navodi se da su procenjene rezerve Borske reke, različite pouzdanosti, nešto iznad milijardu tona, ali je sadržaj bakra u rudi 0,53%, a donja granica sadržaja bakra u rudi 0,3%.

U studiji profesora Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu (iz 2012. godine) se navodi da su problemi nalazišta Borska reka dubina na kojoj se rudno telo nalazi i nizak sadržaj bakra. Odnosno doslovce: „Trenutno otvorene rudne rezerve u borskoj jami nisu na zavidnom nivou i sa trenutnim proizvodnim kapacitetima eksploatacija preostalih rudnih rezervi u aktivnim rudnim telima će se završiti za najdalje par godina. Ukoliko se ne bude pokrenula proizvodnja u rudnom telu Borska reka, jama bi došla u situaciju da bude zatvorena posle više od 100 godina rada… Glavni problem, koji se pri tome javlja, jeste dubina zaleganja na kojoj se rudno telo nalazi i postojanje objekata od značaja na površini terena iznad rudnog tela Borska reka (delovi naselja Sever i naselje Brezonik, pruga Bor-Majdanpek sa tunelom, staro Borsko groblje…). Takodje, problem predstavlja i činjenica da rudno telo Borska reka pripada grupi siromašnih rudnih tela sa niskim sadržajem bakra“.

U ovoj se studiji navodi da se rezerve Borske reke procenjuju na 556,9 miliona tona rude s sadržajem bakra od 0,3% i 319,9 miliona tona rude sa sadržajem bakra od 0,5%.

A što se ležišta Čukaru Peki tiče, u Canada Newsfire objavljeno je juna 2018. godine saopštenje kompanije Nevsun u kome ta kompanija izražava zadovoljstvo što može da objavi inicijalne mineralne resurse Donje zone ležišta Čukaru Peki (Timok), koje je, podvlači se “joint venture” s američkom kompanijom Freeport: zalihe porfirnog bakra od 1,7 milijardi tona sa sadržajem bakra od 0,86% i 0,18 grama/t zlata (0,96 ekvivalent u bakru) i još 1,1 milijarda tona rude sa sadržajem od 0,99% bakra i 0,21 gr/t zlata (1,1% ekvivalent u bakru). I podvlači se doslovce: „Ranks high in grade, size and contained metal for porhyry copper deposits worldwide“.

2 thoughts on “Kontroverze oko privatizacije Bora: Koliko milijardi?

  • 4. sep. 2018 at 11:25
    Permalink

    KONAČNO ODUŠAK ZA RTB BOR!?

    Ohrabrujuća je vest za Srbiju da je najzad nađen strateški partner državi za RTB Bor u kineskoj firmi „Ziđin majning grup“, koji će uložiti neočekivanih 1,46 milijardi dolara i imati 63% vlasništva. Ovim će porasti i učešće RTB Bor u BDP na 2% zemlje i još kriminalne radnje dosadašnjeg menadžmenta i šire biće opstrujirane,i to odgovara budžetu,a sadašnji čelnik treba, malo u apsu, da odmori zbog učinjenih kriminalnih grehova i nije to sam uradio, a po njegovim kvalitetima moguće je da preleti i kod kineza. On to može, on to ume, ima dvoljnog iskustva. Kinezi daju 200 miliona evra za dugovanja RTB Bor, a “naši” lagali su da se svi dugovi i obaveze plaćaju, a on duguje skoro milijardu evra, ko će to da plati, nemoj samo narod, Vučiću ko Boga te molim, a nisam tvoj vernik. Srećno Boru, Borankama i Boranima bez ograničenja! Što se tče tehnologije, u kratko: u Boru nije napravljena nova topionica, već samo fleš peć za topljenje koncentrata bakra i fabriku sumporne kiseline, a cena je iznad 300 miliona evra. Ostali agregati (konvertori, anodne peći, trafostanice, sistem za rashladnu vodu, putevi su iz ranijih faza), infrastrukture. Tehnološko iskorišćenje bakra u metalurgiji je oko 90% (u svetu 98%), a u rudarstvu oko 70% (u svetu 80-90%),borska ruda sadrži 0,2-0,3%Cu. Kada se doda i kriminal, krađa, nepovoljni ugovori, neplaćanje struje i rudarske rente krediti, da bi RTB Bor funkcionisao država je upumpavala po sto miliona evra godišnje. Ovim, transakcijom sa kinezima, ako se realizuje, jedna istorija nedomaćinskog i tupavog poslovanja i lopovluka se završavaju.

    Reply
  • Pingback: Baš nam krenulo: Kinezi kupuju i bogato nalazište Čukaru Peki u istočnoj Srbiji - Ekonomske Vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com