Les echos: Rusija otpornija na sankcije nego što se očekivalo
Ruski zvaničici i mediji se zapadnim sankcijama podsmevaju, začudjeni su njihovim slabim učinkom i zapadni mediji. Prenosimo komentar francuskog lista Les echos, autor je Benjamin Kenel.
“Daleko od pada od 3,7 odsto u 2015. godini, ruska ekonomija je završila 2016. godinu s padom BDP-a manje snažnim nego što se očekivalo od 0,2 odsto na godišnjem nivou, objavila je ruska služba za statistiku Rosstat. Još jedna dobra vest posle decembarskog rasta industrijske proizvodnje od 3,2 odsto. Iako se ti znaci oporavka množe posle dve godine recesije, eksperti i članovi vlade se baš otad suočavaju sa jednim paradoksom: kako bi ubrzala skromnu obnovu rasta, ruskoj ekonomiji je potrebna slaba rublja i nastavak zapadnih sankcija. ”Od poljoprivrednih mašina do hirurške opreme, više sektora u Rusiji danas beleži neočekivani rast. Oni dopingovani efektom zapadnih sankcija podstiču intenziviranje nacionalne proizvodnje”, rekao je s ironijom Mihail Matovnjokov glavni analitičar Sberbanke, glavne ruske banke, tokom nedavnog susreta sa Asocijacijom evropskog biznisa u Moskvi. ”Poslednja stvar koju ti industrijalci žele, naročito u regionima, to je skidanje sankcija. Utoliko više što je, paralelno, snažna devalvacija rublje od 2014. godine dinamizirala izvoz mnogih sektora”.
Ta logika je iza odluke vlade da kupuje stranu valutu posle snažnog jačanja rublje izazvanog rastom cena nafte. Ministarstvo finansija je objavilo potrebu da se “osigura stabilnost i predvidivost unutrašnjih ekonomskih uslova“. Jer ako je rast cene nafte spasonosan u jednoj državi u kojoj polovina naconalnog budžeta zavisi od energetskih prihoda, taj rast gura naviše i rublju. Odjednom, to čini loše sekorima koji se uveliko obnavljaju i podstiče uvoz.
Ako na tragu približavanja Kremlja sa Vladimirom Putinom i Bele kuće sa Donaldom Trampom, SAD popuste svoje sankcije, rublja će ojačati od 5 do 10 odsto, prema proceni grupe ekonomista koje je konsultovao Blumberg. Političko otopljavanje bi, paradoksalno, moglo da uspori ekonomiju.
„Postoji konsensus medju političarima: jedino sredstvo da se održi rast i da se povećava izvoz je da se održi slaba rublja“, tvrdi Kris Vefer stručnjak Macro-Advisory u Moskvi. Trenutni nivo deviza, koji je tokom dve godine izgubio polovinu vrednosti u odnosu na dolar i evro, nije uopšte „slab nego realističan. Dve godine krize korigovale su kurs koji je bio previše visok“, kaže Gabriel di Bela, predstavnik Medjunarodnog monetarnog fonda u Moskvi, koji je za 2017. godinu prognozirao postepeni rast ruske ekonomije do proseka od 1,1 odsto.
Trenutno država dodatne prihode od nafte koristi kako bi kupovala devize i jačala finansijske rezerve vlade. Nikakvo popuštanje štednje se ne očekuje. U najmanju ruku ne pre početka kampanje za predsedničke izbore koji se održavaju 2018. Kremlj namerava da udari na ono što ostaje crna tačka te duge krize: pad potrošnje i kupovne moći koja je za dve godine krize pala za gotovo 9 odsto“.
