Multipolarni svet :Ima li Afrika pravo da brani svoj interes bilo gde u svetu?

Mirovna poseta  sedam država Afrike zaraćenim Kijevu i Moskvi zbilja ima istorijski karakter, kako je ocenio predsednik Južnoafričke Republike Siril Ramafosa, nova zvezda svetske političke scene. Iako, koliko se zna, korak bliže miru u rusko – ukrajinskom ratu nije napravljen.

Afrika, dosadašnji objekat medjunarodnih akcija uključujući i mirotvoračke, ovom se posetom definitivno transformisala u subjekt medjunarodnog života, koji polaže pravo ne baš na ono što su sebi prisvojile SAD i njen podizvodjač Evropska unija ( da svoj stvarni ili izmišljeni interes svim sredstvima brane bilo gde  u svetu kad ocene da je  ugrožen), ali na  poštovanje svog interesa  bilo gde da je on ugrožen u svetu – to svakako .

„Mi smo danas ovde da bismo vam predali veoma jasnu poruku o tome da bismo hteli da se taj rat završi. Govorim o tome jer rat ima negativne posledice za Afrički kontinent, a uz to i za mnoge druge države u svetu“, rekao je Ramafosa.

„Naš kontinent je pogodjen u sferi ekonomije : cene energenata su porasle kao i cene djubriva, prehrambenih proizvoda i goriva – a to je posledica rata koji se nastavlja. Baš iz tog razloga, i iz tog razloga, smo mi danas ovde, jer je u našem zajedničkom interesu da se taj rat završi „, precizirao je Ramafosa.

Afrika je, nema sumnje, bila istorijska žrtva svih mogućih američkih i evropskih interesa, ali ne i sovjetskih. Rusija i Ukrajina su je, kao delovi bivšeg Sovjetskog saveza, podjednako zadužile podrškom afričkoj antikolonijalnoj borbi.

U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija od 54 afričke države za rezoluciju kojom se od Rusije traži da svoje trupe povuče s teritorije Ukrajine glasalo je 30, dok su 24 bile uglavnom uzdržane, redje protiv.

Od sedam država čiji su predstavnici činili mirotvoračku delegaciju, koja je prošle nedelje putovala u Kijev i Moskvu, uzdržane su u Generalnoj skupštini bile Uganda, Republika Kongo i Južnoafrička Republika. Rusija je početkom ove godine održala zajedničke vojne vežbe s Kinom i Južnoafričkom Republikom, partnerima iz BRIKS.

Egipat, Zambija, Senegal i Komorska ostrva su u Generalnoj skupštini UN glasali za rezoluciju kojom se od Rusije traži da povuče svoje trupe sa teritorije Ukrajine.

Dakle, u mirovnoj delegaciji je obezbedjena neka vrsta ravnoteže.

I Rusija i Ukrajina su zainteresovane da u aktuelnom sukobu imaju Afriku na svojoj strani, ali je interes Rusije nesumnjivo veći.Dok Ukrajinu sokoli to što na svojoj strani ima jači deo sveta, Rusija se grčevito bori za njegov veći, ali još ekonomski i vojno slabiji deo.

I jedno i drugo se golim okom moglo videti iz načina na koji je afrička delegacija primljena u Kijevu, i kod njemu partnerske Poljske, i načina na koji je primljena u Moskvi.

Dok je afrička mirovna inicijativa u Kijevu odbačena, kao i brazilska, indonezanska i druge, kao „propagandistički blef“ Moskve i besmislena sve dok se ruske trupe ne povuku s ukrajinske teritorije, Moskva se zgodno pozvala na nespremnost i čak verolomnost druge strane podsećanjem na Minske sporazume i obelodanjivanjem nacrta dogovora od 13.aprila 2022.godine…

Bilo je očito da članovi afričke delegacije ni najmanje ne sumnjaju u iskrenost toplog prijema u Moskvi, ali im to nije smetalo da čvrsto ostanu pri najmanje dva važna stava o rusko-ukrajinskom sporu, kojima se sa Moskvom razlikuju.

Ruski predsednik Vladimir Putin se, naime, od ranije ne slaže s tezom, koje se drži i Afrika, da je rusko – ukrajinski rat doveo do rasta cena energenata i hrane, koji je posebno pogodio Afriku.

On ponavlja da je „medicinska činjenica“ da je „kriza na tržištu hrane počela mnogo pre situacije u Ukrajini, kao rezultat toga što su SAD i evropske države počele s neosnovanom, ekonomski neopravdanom emisijom, kako bi rešili svoje probleme vezane s korona virusom“.

„U suštini, ogromnom emisijom – u SAD to je bilo, po meni, oko 9000 milijardi dolara, u Evropi oko 5000 milijardi evra – oni su kao usisivačem pokupili sa svetskog tržišta sve, hranu, sebi u korist, zloupotrebljavajući svoj monopolski položaj i stavljajući u nepivoljan položaj zemlje u razvoju“, rekao je Putin i ne može se reći da nije u pravu.

Ali, afričke zemlje svoju medjunarodnu posredničku misiju baziraju na svojim ugroženim prehrambenim i energetskim interesima, i takodje od svoje ocene neće odustati.

Ali druga stvar u kojoj su se predstavnici sedam afričkih država razišli s ruskim domaćinima mnogo je važnije političko pitanje : da li je u Povelji Ujedinjenih nacija veća težina data suverenitetu država ili pak pravu na samoopredeljenje?

Medju deset tačaka afričkog mirovnog plana ističe se pozivanje na suverenitet država u smislu Povelje Ujedinjenih nacija.

I ruski su komentatori primetili da je južnoafrički predsednik Siril Ramafosa to dva puta podvukao.

„I, da, u smislu Povelje Ujedinjenih nacija, mi pretpostavljamo da svi moramo raditi na osnovu medjunarodno priznatih principa. Baš zato, mi želimo da objavimo da mi priznajemo suverenitet država u smislu Povelje Ujedinjenih nacija“, bio je kategoričan Ramafosa.

Ruski predsednik Vladimir Putin drugačije čita Povelju Ujedinjenih nacija.

On je rekao da je u Ukrajini 2014.godine izvršen državni udar, finansiran sa Zapada, da je deo stanovništva odbio da se potčini onima koji su na vlast došli državnim udarom, da je Moskva osam godina pokušavala mirnim putem to da reši, da su je vukli za nos… i da je Rusija bila prinudjena da, posle osam godina, prizna države koje su formirane na teritoriji Ukrajine : Luganska Narodna Republika  i Donjecka Narodna Republika.

„Sad prelazim na medjunarodno – pravnu stranu stvari. Pitanje je : da li smo imali pravo da priznamo nezavisnost tih teritorija? Potpuno u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, mi smo na to imali puno pravo, zato što su, u punom saglasju sa odgovarajućim članovima Povelje UN, te teritorije imale pravo da proglase svoju  nezavisnost. Znači, mi smo stekli pravo da ih priznamo i mi smo to uradili“, objašnjavao je Putin pravnu poziciju Rusije.

„Zatim, pošto su oni sa nama potpisali Sporazum o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći, mi smo u potpunoj saglasnosti sa Poveljom UN imali pravo da im tu pomoć pružimo.Zato što je kijevski režim više puta pokušao da taj problem reši oružanim putem i, u suštini, počeo borbene aktivnosti 2014.godine, koristeći protiv tih mirnih gradjana avijaciju, tenkove  i artiljeriju. Oni, upravo kijevski režim, započeli su taj rat 2014.godine A mi smo u skladu sa 51. članom Povelje UN imali pravo da im pružimo pomoć, pozivajući se na tačku o samoodbrani“, elaborirao je rusku pravnu poziciju Putin.

Suverenost ili samoopredeljenje, medjutim, očito neće biti razrešeno pravnim putem nego ishodom rata!