Najveće katastrofe nastale ljudskom greškom
Od cunamija i zemljotresa, pa sve do smrtonosnih bolesti, mnogo je toga na svetu što može da našteti čoveku. Ali, iz nehata, loše procene ili čiste pakosti, često i mi sami uspevamo da obavimo posao. Prema portalu RT, ovo je sedam najznačajnijih katastrofa za koje je odgovoran čovek:
Nuklearna katastrofa Černobilj
Ubedljivo najgora stvar koju možete da uradite, ako imate nuklearnu elektranu, je da isključite sigurnosne sisteme i počnete da eksperimentišete. Pogotovo ako nemate dovoljno iskustva. Međutim, to je ono što se dogodilo u Černobilju 1986. godine, pretvarajući ime te nuklearne elektrane u sinonim za katastrofu. Prema procenama UN-a, zbog ove katastrofe život je izgubilo oko 4.000 ljudi, a veliki delovi Ukrajine i Belorusije kontaminirani su već decenijama.
Curenje gasa – Bopal
Najsmrtonosniji industrijski incident na svetu dogodio se 1984. godine u Indiji kada je oblak otrovnih gasova izbio iz hemijskog postrojenja Bopal i zahvatio susedna naselja. Od trvanja život je izgubilo između 4 i 16 hiljada ljudi. Američkom vlasniku fabrike, „Union Carbide“, i njegovim indijskim podružnicama sud je naredio da plate 470 miliona dolara odštete. Tek 2010. godine indijski sud je osudio sedam bivših radnika zbog ubistva iz nehata, nijedan od njih nije bio stranac.
Naftni požari u Kuvajtu
Kuvajtska hiperprodukcija nafte i njeno eksploatisanje u spornim graničnim predelima sa Irakom, bili su opravdanje za Sadama Huseina da izvrši invaziju na tu zemlju 1990. godine. Kada su američki avioni počeli da bombarduju iračku vojsku, Sadam Husein je naredio svojim inžinjerima da zapale sva kuvajtska naftna polja i rafinerije. Ovi požari čine otprilike polovinu ukupno zabeleženih u modernoj naftnoj istoriji. Poslednji požar je ugašen u novembru 1991. godine.
Poplava na Žutoj reci 1938. godine
Tokom drugog kinesko-japanskog rata kineska vlada je smatrala da se rušenjem brane na Žutoj reci može zaustaviti napredovanje japanskih snaga. Nažalost, zbog ove vojne strategije udavilo se nekoliko stotina hiljada ljudi, a veliki deo zemljišta je postao neobradiv. Ovaj potez je izazvao talas podrške kineskim komunistima.
Veliki smog u Londonu
U decembru 1952. godine, smog je pokazao da nije samo prepreka za razgledanje nego i opaki ubica. Hladno vreme bez vetrova trajalo je četiri dana i dovelo do akumulacije otrovnih gasova i čestica dima blizu tla. Britanska vlada procenjuje da je od gušenja umrlo 4.000 ljudi, a da je oko 100.000 hospitlizovano. Katastrofa je izazvala kampanju za borbu protiv zagađenja životne sredine.
Iskliznuće voza u Francuskoj
Jedna od najsmrtonosnijih železničkih nesreća u istoriji dogodila se zbog malog broja lokomotiva i nestrpljenja. Naime, 1917. godine u Francuskoj, na jednu lokomotivu prikačeno je čak 19 vagona od kojih su samo tri imala vazdušne kočnice. Ni to nije bilo sve, voz se prilikom izletanja sa šina kretao brizinom od 160 kilometara na čas, 2,5 puta većom od dozvoljene. U nesreći je poginulo oko 700 francuskih vojnika.
Stampedo u Meki
Više od 2.000 ljudi poginulo je prilikom stampeda koji su izazvali hodočasnici u Meki. To je bio poslednji i najsmrtonosniji incident u tom svetom islamskom gradu. Nesreća je dodatno potpalila neprijateljske odnose između Saudijske Arabije i Irana, jer su iranski državljani bili najbrojniji među žrtvama. Uzrok ove katastrofe nije poznat.
