Narodna skupština: Basta razrešen, a sankcije da l’ će ne zna se

Na predlog predsednice Vlade Ane Brnabić, Narodna skupština Republike Srbije razrešila je Radeta Bastu dužnosti ministra privrede. Ovlašćenja ministra privrede do izbora novog ministra preuzeo je ministar finansija Siniša Mali.

Od prisutna 194 poslanika, za smenu je glasalo 149, 45 nisu glasali.

Inicijativa za smenu Baste potekla je od  Jedinstvene Srbije stranke koja ga je, u koaliciji sa SPS-om, za ministra privrede i predložila.

Basta nije smenjen jer je loše radio posao ministra privrede, time se  predlog za smenu uopšte nije bavio, nego zato što je davao izjave koje su u suprotnosti s državnom i nacionalnom politikom.

Radi se, pre svega, o javnom zalaganju Baste da Srbija uvede sankcije Rusiji. Tokom skupštinske rasprave gradjani su mogli da saznaju zašto te sankcije nisu uvedene dosad, a i kada će biti uvedene!

Ministar prosvete Djordje Milićević, obrazlažući predlog za smenu Baste, rekao je da je „Vlada Republike kolektivni organ koji ima jasno definisanu nacionalnu i državnu politiku. Zato je važno da svaki član vlade, kao deo tog kolektivnog organa, poštuje tu jasno definisanu politiku i da kroz posao za koji je preuzeo odgovornost, kroz rezultate koje će ostvariti kroz taj posao da svoj doprinos u realizaciji proklamovanih ciljeva i načela „.

Po diskusiji, koja je sledila, Rade Basta kao ministar privrede nikog posebno nije zainteresovao – niti se zna zašto je na tu funkciju izabran, niti zašto sad sa nje pada, ali je diskusija oko njegove smene bila zanimljiva.

Djordje Pavićević je rekao da Zeleno levi klub za političku sudbinu ministra Baste nije zainteresovan i neće o tome glasati ni za ni protiv iz trivijalnih razloga.

„Za nas je ministar Basta jedan tipičan ministar, koji se iz nestručnih razloga našao na poziciji, koju bi trebalo da obavlja neko ko bolje poznaje ekonomiju i više poznaje privredu“, rekao je Pavićević.

A onda je nabrojao nekoliko „važnih uslova“ da bi se postalo „tipičan ministar“, koje je Basta ispunio, a medju njima i jedan „koji posebno ceni naš predsednik“, a iz oblasti je interesovanja Zeleno levog bloka.

„On [Basta] javno iznosi hrabre i odvažne, a neki bi rekli i besmislene ideje koje zbunjuju javnost i spasavaju rejting predsednika. Najpoznatija od ovih ideja vezana je za ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana i posebno uvodjenje modularnih nuklearnih reaktora, čiji je cilj u to vreme valjda bio da se prikrije bruka sa havarijama i javašlukom u EPSu i sa ogromnim troškovima koje je nesposobnost tadašnjeg rukovodstva EPSa na čelu sa direktorom Grčićem proizvela“, rekao je Pavićević i pominjanjem u ovom kontekstu  predsednika države strašno iznervirao Milenka Jovanova (SNS).

Ipak sankcije Rusiji su dominirale raspravom o smeni Baste, a Pavićević je primetio da gledanje Baste na sankcije nije  toliko suprotno gledanju predsednika države i prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova u suštini koliko  u tajmingu.

Milićević se složio s Pavićević u oceni da razlog za smenu Baste ne leži u resoru ministra privrede, koji je on obavljao, te nije reč o tome da li je on dobar ili loš ministar.

„Kad je reč o sankcijama Rusiji, Savet za nacionalnu bezbednost izašao je sa jasnim i nedvosmislenim stavom, ali je tačno i ovo što ste rekli, o čemu je govorio i predsednik Republike  i prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, da ćemo svakako pratiti situaciju, uvek donositi odluke koje će biti u najboljem interesu gradjana. Nećemo dozvoliti da naši gradjani, ekonomija i razvoj trpe zbog bilo čega jer predsednik Republike i Vlada smatraju da ne postoji viši interes. Kao što je predsednik više puta  rekao, dakle, sagledaćemo gde je granica do koje možemo izdržati pritiske te vrste. Ponavljam, godinu i po dana je prošlo i Srbija nije promenila svoj politički kurs“, rekao je Milićević.

Što se Saveza vojvodjanskih Madjara tiče, smena ministra Radeta Baste je čisto tehničko pitanje i SVM će za predlog o razrešenju glasati „zbog poštovanja koalicionih odnosa, zbog poštovanja nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije“.

A što se sankcija Rusiji tiče :

„Uvodjenje ili ne uvodjenje sankcija Rusiji je svakako jedno vrlo bitno političko pitanje i po tom pitanju treba da postoji jedinstvo unutar Vlade Republike Srbije. Naravno, svako ima pravo na svoje mišljenje, ali o krucijalnim strateškim pitanjima ne može da bude soliranja u Vladi. Zbog toga ćemo isto da podržimo predlog predsednice Vlade „, rekao je Pastor.

“ Mi se u potpunosti slažemo, trenutno, kao što smo se slagali u ovih prethodnih godinu i po dana sa stavom Vlade, da se ne uvode sankcije Ruskoj Federaciji zbog toga što smatramo da bezbednost gradjana treba da bude na prvom mestu i ta bezbednost bi svakako bila ugrožena u energetskom i još nekim pitanjima, ukoliko bi Srbija uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Iako se mi naravno zalažemo od osnivanja Saveza vojvodjanskih Madjara za naše punopravno članstvo u Evropskoj uniji, trenutno ova dva pitanja nisu i ne mogu da budu povezana“, rekao je Pastor.

Dveri su tražile ostavku ministra privrede Radeta Baste čim je prvi put javno zatražio uvodjenje sankcija Ruskoj Federaciji jer je to suprotno ne samo zvaničnoj politici Vlade Srbije već našim nacionalnim interesima, rekao je Boško Obradović, pa se za tu stranku nije postavljalo pitanje da li da sada glasa za predloženo razrešenje.

Navodeći spoljno-političke ispade Baste kako iz vremena kad je obavljao dužnost ministra privrede, tako i pre toga, Obradović se pitao koliko još ministara u Vladi Srbije tajno misli isto ono što Basta javno govori odnosno „ko su još agenti zapadnih interesa u Vladi Srbije“?

Pre nego je, i po oceni Obradovića ničim izazvano, postao ministar privrede, Basta je maja 2022.godine tražio ukidanje Srpsko – ruskog humanitarnog centra u Nišu, a zatim predložio da se sa SAD i EU otvori naučno – istraživački centar za nuklearne tehnologije i nuklearne elektrane u Srbiji, a pošto je postao ministar u oktobru 2022.godine tražio je u martu 2023.godine da se Srbija hitno izjasni o uvodjenju sankcija Rusiji.

Ali Obradović za pravi hit smatra čestitku koju je Basta, sa funkcije direktora Beogradskih elektrana, uputio Kristoferu Hilu kad je imenovan za američkog ambasadora u Beogradu.

„Direktor javnog komunalnog preduzeća šalje čestitku kao da je ministar spoljnih poslova“, komentarisao je lider Dveri.

Dojučerašnji Bastin šef Dragan Marković Palma rekao je da je Rade Basta njegovo najveće neprijatno iznenadjenje u životu i izvinio se nekoliko puta što je njegova stranka napravila takvu grešku, a zahvalio se koalicionom partneru SNS „najvećoj političkoj partiji, najbrojnijoj u parlamentu, što je prihvatila da Rade Basta bude smenjen s funkcije ministra privrede“.