Nazarbajev, pa svi ostali: Lideri bivših sovjetskih republika na vlasti ukupno 150 godina

Lideri država koje su nastale nakon raspada Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR) na vlasti su ukupno 149 godine!

Prvi medju njima je 77-godišnji lider Kazahstana, Nursultan Nazarbajev. On je jedini medju bivšim SSSR-ovcima koji je na čelu svoje države od momenta razlaza sovjetskih republike, do dana današnjeg 26 godina! A bio je i pre toga, i to kao prvi sekretar Komunističke partije za Kazašku Sovjetsku Socijalističku Republiku. Na tu funkciju je Nazarbajev postavljen 1989. godine.

Odmah za Nazarbajevim dolazi Aleksandar Lukašenko (63), koga u zapadnom delu Evrope vole da zovu „poslednjim evropskim diktatorom“. Lukašenko Belorusijom vlada od 1994. godine, kada su u toj državi održani prvi demokratski izbori. Lukašenku, kada je dugotrajnost vladavine u pitanju, u korist ide činjenica da je 14 godina mladji od kolege iz Kazahstana.

Rame uz rame sa Lukašenkom stoji Emomali Rahmon, predsednik Tadžikstana. Iako je prvi put predsedničku funkciju preuzeo 1994. godine, Emomali Rahmon, koji ima sedam ćerki i dva sina, Tadžikistanom vlada od 1992. godine kada mu je parlament poverio funkciju lidera. Pre dve godine je Emomali Rahmon, čije je rodjeno ime Emomali Šaripovič Rahmonov, sebi u parlamentu obezbedio titulu „Lider nacije“, a uz to je sebi dodelio doživotni imunitet i veto na sve značajnije odluke u državi.

Tek na četvrtom mestu je prvi medju nikako jednakima – Vladimir Vladimirovič Putin. Svemoćni ruski predsednik, koji čak i Sjedinjenim Američkim Državama bira predsednika, na vlasti je već 18 godina. Prvo je bio premijer, pa predsednik, pa premijer, pa predsednik, onako kako mu je u skladu sa ruskim ustavom tada odgovaralo. Ali uvek čovek broj jedan, sem tih prvih par meseci na premijerskoj poziciji 1999. godine kada je pripreman za naslednika Borisa Jeljcina. Kako stvari stoje, broj godina na vlasti Putin će u budućnosti samo povećavati, da li kao predsednik ili premijer, svejedno.

Prvi petorku zaokružio je Ilham Alijev, četvrti predsednik Azerbejdžana. Ali, ako ćemo po porodičnom prezimenu, Alijevi su vladari Azerbejdžana od 1993. godine. Ilhamov otac, Hejdar Alijev, kome je spomenik podignut u beogradskom Tašmajdanskom parku, bio je azerbejdžanski predsednik od 1993. do 2003. godine kada ga je upravo sin, nakon par meseci na premijerskoj poziciji, nasledio. Ilhama Alijeva tada je na izborima podržalo bezmalo 77 odsto glasova.

Isto broj godina na vlasti kao Alijev je i Šavkat Mirzijojev, predsednik Uzbekistana. Mirzijojev, našoj javnosti uglavnom nepoznat, od decembra 2003. do decembra 2016. godine je bio premijer, a onda je nasledio osnivača Uzbekistana i političkog oca Islama Karimova (preminuo 2016. godine). I njega Zapad smatra diktatorom.

Više od deset godina na vlasti su i predsednici Turkmenistana i Jermenije, Gurbanguli Berdimuhamedov i Serž Sargsjan. Obojica su na vlast došli 2007. godine, Berdimuhamedov nakon predsedničkih izbora na kojima su učestvovali samo članovi Demokratske partije Turkmenistana, a Sargsjan je tada postao premijer nakon iznenadne smrti tadašnjeg premijera Andranija Margarjana. Sargsjan je godinu dana kasnije pobedio na predsedničkim izborima – osvojio je 53 odsto glasova. I njih dvojica se optužuju za diktatorski stil vladavine ili (i) korupciju, ali u manjoj meri u odnosu na prethodno nabrojane lidere.

Almazbek Atambajev lagano gazi ka punoj deceniji na vlasti u Kirgistanu. On je prvo bio premijer Kirgistana od decembra 2010. godine, da bi u decembru naredne godine postao predsednik sa preko 60 odsto dobijenih glasova na izborima. Atambajev je, istini za volju, bio premijer Kirgistana i od marta do novembra 2007. godine. Tada je stekao svetsku slavu kao prvi lider opozicije u nekoj od bivših sovjetskih republika koji je došao na vlast. Očigledno, tada njegova vladavina nije dugo potrajala. Atambajev, eto iznenadjenja, nije okarakterisan kao diktator.

I za kraj jedna rečenica za (još malo) jednu godinu vladavine: Predsednik Moldavije je Igor Nikolajevič Dodon.