Poslovanje Agrokorovih kompanija se nastavlja, ali nije dobro

Poslovanje Agrokorovih kompanija se nastavlja, ali nije dobro, ne preduzimaju se mere restrukturiranja, kako vreme odmiče gubici se nastavljaju akumulirati i naravno da će to imati negativne posledice po poslovanje tih kompanija, kaže u intervjuu za Ekonomske Vesti hrvatski ekonomista Damir Novotni.

EV: Ukoliko se u petak, za kad je najavljeno objavljivanje revizorskog izveštaja Prajsvoterhausa, ispostavi da su dugovi Agrokora, kako se spekuliše, za dve milijarde evra veći nego što se prvobitno procenjivalo, hoće li to nešto bitno promeniti stvari?

Novotni: „Dugovi su jasni, poznato je da se radi o oko 6 milijardi evra duga, a sada su i veći jer su se dodatno zadužili za ovo razdoblje od 10.4. Ali se pretpostavlja, a mislim mi to i znamo, da imovina u bilansu stanja ne vredi onoliko kolika je knjigovodstvena vrednost i da će se morati izvršiti jednokratna vanredna korekcija vrednosti imovine. Na primer, investiralo se u nekakvu kompaniju za proizvodnju pića 350 miliona kuna, to vam je 50 miliona evra, a ta kompanija danas vredi nula. Ili u neku gradjevinsku kompaniju u Slavonskom Brodu ili, recimo u Merkator. Uzmite Merkator kao primer. Agrokor je tamo investirao oko 500 miliona evra, a sadašnja vrednost Merkatora ukupna je na tržištu kapitala u Ljubljani 135 miliona evra. I ovi revizori, koji danas rade, striktno po medjunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, smanjiće vrednost za negde otprilike dve milijarde evra. Znači, to će biti jednokratan negativan učinak i oteraće kompaniju u gubitke. S druge strane, očekuje se da će se i vrednost zaliha iskazati na drugi način, jer tu se spekuliše da je Agrokor lažno prikazivao svoju profitabilnost, da je troškove skrivao u zalihama, a da tih zaliha zapravo nema i da je to jedan dodatan gubitak koji će morati biti proknjižen u ovoj godini. A to znači da je Agrokor zapravo lažno prikazivao svoje finansijsko stanje i da ga je zapravo bankama prikazivao boljim nego što jeste i moguće je da će te banke, naročito ove ruske dve velike banke, postaviti pitanje odgovornosti za lažno prikazivanje stanja u kompaniji“.

EV: Ukoliko posle objavljivanja tog revizorskog izveštaja dodje do hapšenja, o čemu se takodje preteći spekuliše, kako će to uticati ekonomski imidž Hrvatske i njenih političkih struktura?

Novotni: „E sad ću vam reći ovako: ja sam protiv bilo kakvog hapšenja. Jer mi ekonomisti gledamo na to drugačije. Postoji nešto što je protiv zakona, neka se to istraži i neka se onda procesuira. Ključno je, medjutim, pitanje da li je gospodin Todorić izvlačio iz kompanije novac u svoju privatnu sferu i time oštetio kompaniju i poverioce, jer on odavno nije vlasnik te kompanije, pravi vlasnici su banke koje su ga finansirale. Ja moram reći da ja potpuno razumem ruske bankare kad kažu da su jako ljuti, pa naravno i ja bih bio ljut, i vi, da sam dao toliki novac i da ne mogu taj novac dobiti natrag. Prema tome, gospodin Todorić, ako je svesno i namerno lažno prikazivao stanje, za šta neke indicije postoje, onda naravno treba da odgovara. Medjutim, ako se sve to desilo kao posledica krize, poslovnih promašaja, onda je to rizik tržišne ekonomije. Znači, sad se u hrvatskoj javnosti podgreva jedna velika hajka, kao što je to bilo kod vas u Srbiji pre par godina protiv gospodina Miškovića. Vi znate da je lako podgrejati strasti u narodu protiv tih ljudi koji su u biznisu, pa tražiti linč, jer to vrlo brzo ide prema linču. Moram reći da je u Nemačkoj bilo nekoliko velikih stečajeva, većih kompanija nego što je Agrokor, i to je neobično brzo rešenje jer su vlasnici tih kompanija, kad su postali nelikvidni, otišli do suda i prijavili nelikvidnost i sa sebe skinuli svu odgovornost. To gospodin Todorić nije napravio i naravno da to ima svoje posledice. On je zapravo, po mome mišljenju, prikazivao stanje u kompaniji boljim nego što jeste tokom zadnjih desetak godina. Imamo zaista i taj aspekt, ali ne treba da idemo ka linču i dodatno narušavamo ionako lošu klimu prema biznisu“.