Požari u Sibiru: Trampova pomoć po nosu

U ponudi američkog predsednika Donalda Trampa da SAD pomognu Rusiji u gašenju požara u Sibiru, Dalekom Istoku i delovima Urala ima želje da se poboljšaju odnosi sa Rusijom, ali i namere da se pokaže veličina Amerike – pružena ruka trebalo bi Rusiju i malo po nosu, smatra ruski politikolog Boris Mežujev, stručnjak za Ameriku.

Kako se na takvu pomoć na kraju gleda, Mežujev navodi primer kad je američki predsednik Barak Obama od Rusije potražio pomoć oko hemijskog oružja u Siriji.

U svojoj izjavi za ruske medije, Mežujev smatra da Rusija ne bi trebalo da prihvati američku pomoć u gašenju požara, ako ikako može sama sa tim da izadje na kraj. Ali ako ne može, Mežujev smatra da treba biti pragmatičan i u tom slučaju pomoć prihvatiti.

Američki predsednik Donald Tramp je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u telefonskom razgovoru ponudio američku pomoć u gašenju požara u Sibiru na čemu mu je, kako se navodi na sajtu Kremlja, ruski kolega iskreno zahvalio i rekao da će se tu ponudu iskoristiti ako bude potrebno.

Ruski predsednik je, medjutim, već bio odgovorio na peticiju gradjana i na lice mesta poslao – vojsku.

Ipak, Putin je korak Trampa protumačio kao znak da je odnose dve zemlje moguće u budućnosti obnoviti u punoj meri.

Ruski mediji citiraju informaciju Dojče vele prema kojoj na Aljasci (SAD) besni 250 požara od kojih je 200 nekontrolisano. Požarima u Sibiru dat je u svetskim medijima toliki publicitet sigurno i uz nameru da se insinuira kako Rusija ne zna da upravlja bogatstvom koje joj je od boga dato.

Iz perspektive Evrope, u kojoj nijedna zemlja ne raspolaže tolikim prostranstvima, informacije o tome da je makar i lokalna vlast u jednoj zemlji odlučila da pusti šumu da izgori, deluje najblaže rečeno skandalozno. Evropska perspektiva tu nikakve razloge ne može pojmiti.

A u Rusiji je odluka regionalnih vlasti da požar ne gase utemeljena na propisu federalnih organa, znači zakonita je.

Naime, piše ruski poslovni list Vzgljad, 2015. godine je tadašnji ministar prirodnih resursa i ekologije Sergej Donski izdao ukaz kojim je ovlastio regionalne komisije za vanredne situacije da odluče da ne gase požare ukoliko oni ne ugrožavaju naseljena mesta, ekonomske objekte i „ukoliko očekivani troškovi gašenja prevazilaze očekivanu štetu od požara“.

Šumski kodeks, dalje, deli šume na one koje se štite aktivno, i koje su pod snažnim monitoring Ministarstva za vanredne situacije, i one koje se štite pasivno odnosno koje se nalaze u „zonama kontrole“. Vatrogasci požare u takvim šumama iz „zona kontrole“ prate preko satelita, a onda se sastaje regionalna komisija, koja odlučuje o odnosu izmedju štete od požara i količine novca koji je potreban za njegovo gašenje.

Tako je komisija pri Vladi Krasnojarskog okruga donela odluku da ne gasi 20 požara, jer nisu pretili naseljenim mestima niti ekonomskim objektima, a troškovi njihovog gašenja (85 miliona rubalja) bili su neuporedivo viši od štete, koja bi nastala da zapaljena šuma izgori (1,2 miliona rubalja).

Sad se ispostavilo da je njihova procena bila pogrešna i da je požarima, koje su odlučili da ne gase, ugroženo 800 naseljenih mesta.