Predsednički izbori u Hrvatskoj: Šta Srbija ima s tim?

Jutros u 7 sati otvaraju se birališta u drugom krugu predsedničkih izbora u Hrvatskoj.

Hrvatski birači treba da odluče ko će im biti šef države u narednih pet godina: Zoran Milanović (53), kandidat Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP) ili Kolinda Grabar-Kitarović (51), kandidatkinja Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).

Sem u Hrvatskoj, o izboru predsednika će  državljani Hrvatske glasati u još 47 država. Pravo glasa ima oko 3.855 000.birača. Prema proceni Državnog zavoda za statistiku RH, Hrvatska je sredinom 2018. godine imala 4.087.843 stanovnika ili za 36.688 manje nego godinu dana ranije.

U prvom krugu izbora, Zoran Milanović je osvojio 29,57% glasova, a Kolinda Grabar-Kitarović 26,65%.

Na nezadovoljstvo hrvatskih političkih analitičara, njih dvoje su vreme izmedju dva kruga koristili da pridobiju glasače trećeplasiranog predstavnika desnije desnice pevača, voditelja, diplomate Miroslava Škora (24,42%), umesto da se bore za neopredeljene birače.

Naime, gradjani Hrvatske i inače u većem broju izlaze na predsedničke nego na parlamentarne izbore, valjda zato što su personalizovani, a u drugom krugu su u tome revnosniji nego u prvom. Tako da ankete pokazuju da će danas na izbore izaći 41% birača koji su propustili da se izjasne u prvom krugu.

U prvom krugu na izbore je izašlo 51,2% birača što je više nego na poslednjim i pretposlednjim izborima, ali je daleko ispod rekordnog odziva od 74,9% iz 1992. godine kad je Franjo Tudjman pobedio Dražena Budišu iz prve.

Gradjani Hrvatske već su bili u prilici da dobro upoznaju oba predsednička kandidata na najvišim funkcijama. Milanović je od 2011. godine do 2016. bio hrvatski premijer, u medjuvremenu je osnovao firmu EuroAlbaAdvisory, pa bio savetnik albanskom premijeru Ediju Rami.

Kolinda Grabar-Kitarović aktuelna je predsednica Hrvatske i danas se bori za drugi mandat.

Hrvatski predsednički kandidati iz drugog kruga, trebalo bi profesionalno veoma dobro da se poznaju i medjusobno. Oboje su, kao i aktuelni hrvatski premijer, profesionalnu karijeru od 1993. godine, dakle u vreme stabilizovanja samostalne Hrvatske, gradili baš u spoljnoj politici, oblasti u kojoj hrvatski predsednik, po Ustavu, ima nešto jače nadležnosti (uz bezbednosnu politiku).

Oboje su se takodje profesionalno bavili s NATO-om. Zoran Milanović je 90-tih u Ministarstvu inostranih poslova bio prvo savetnik u Hrvatskoj misiji pri EU i NATO-u, a zatim koordinator za NATO.

Kolinda Grabar-Kitarović se u privatnoj režiji prijavila na konkurs i postala pomoćnik generalnog sekretara NATO.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com