Radno mesto Gabrijel: Šta si pričao u Srbiji, tata?

U SR Nemačkoj je u toku velika kadrovska obnova i to na celom unutarnemačkom političkom spektru.

Martin Šulc (SPD) je završio političku karijeru, Markus Zeder, novi šef bavarske Hrišćansko- socijalne unije, poslao je Horsta Zeehofera u saveznu vladu, kao pripremno odeljenje za političku penziju.

Teško da će ovom „Sturm nach Erneuerung“ odoleti Angela Merkel i pored svih njenih samoohrabrivanja da je orna i četvrti mandat da gura do kraja, pa čak i pored nesporne činjenice da se u njenoj Hrišćansko-demokratskoj uniji nije još oblikovala buldožer-ličnost za buldožer-obnovu.

Zbog tih procesa, Zigmaru Gabrijelu, na radnom mestu nemačkog ministra inostranih poslova nema spasa. Iako mu, bar u Nemačkoj, svi priznaju da je posao ministra obavljao dobro!

On je ovih dana glavna tema medija u Nemačkoj, kao što je glavna tema medija u Srbiji.

I tamo i ovde zbog jedne jedine izjave. Ali – ne iste.

Izjava koja će formalno Gabrijela koštati radnog mesta ministra inostranih poslova Nemačke, iz reda je banalnih, ali onih koje se u nemačkom političkom životu prosto ne tolerišu. Svuda zvuče tugaljivo, ali u Nemačkoj se i kažnjavaju.

Očajan zbog nezahvalnosti svoje partije i još više svog prijatelja Martina Šulca, koji je bezobzirno bacio oko na njegovo ministarsko mesto, Gabrijel je svome besu potpuno dao oduška u intervjuu listu Velt, a onda je tako javno i poentirao, pozvavši se na utehu koju mu je navodno ponudila njegova petogodišnja kćer Marija. „Tata, sad ćeš više vremena provoditi sa nama. A to je bolje nego sa čovekom dlakavog lica (Das ist doch besser als mit dem Mann mit den Haaren im Gesicht)”.

Opisati se ne može kakvu je lavinu podsmeha, pa čak i podsećanja na funkciji primerenu pristojnost, u nemačkim medijima izazvala ova instrumentalizacija deteta u očajničkom obračunu s političkim konkurentom, i kakvu je argumentaciju za konačnu eliminaciju pružila buldožer-reformatorima u Socijaldemokratskoj partiji Nemačke.

Neki su se čak sada prisetili da je Gabrijel isto tako nepristojnom opaskom započeo karijeru ministra inostranih poslova. Objašnjavajući zašto je funkcija šefa stranke i ministra privrede zamenio za funkciju ministra inostranih poslova, Gabrijel je rekao da je trenutno jako srećan čovek i da ne zna da li bi to bio kad bi sa svojom porodicom provodio manje vremena nego što provodi sada. Tad je Nemačkom kružio vic da će Gabrijel biti prvi ministar inostranih poslova koji je to postao iz obzira prema porodici.

Uglavnom, Gabrijela sada mediji nazivaju čovekom „mit den Haaren im Gesicht“, a buduća partijska šefica ga optužuje da je ličnu korist stavio ispred interesa stranke. A to je optužba s kojom je u političku prošlost već upućen Martin Šulc jer se zakleo da SPD neće u još jednu vladu s Angelom Merkel, ni po koju cenu, pa se predomislio, a onda se poalavio da sebi ugrabi mesto u toj vladi, po svaku cenu. Vrh njegove stranke je ovom velikom (sramotnom?) prevratu njega lako prineo na žrtvu.

Jer to kad uhvati ne pušta, taj Sturm nach Erneuerung. Kome Zigmar Gabrijel još misli da će odoleti. U čemu ga, prema anketama koje su u haosu koliko i nemačka politička scena, podržava 54 odsto Nemaca.

I najzad, pitanje Kosova zbog koga ministar inostranih poslova Srbije jedva čeka da isprati sa funkcije svog nemačkog kolegu, preuzeće buldožer-reformatori možda na svoj buldožer-način.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com