Sirotinjo i bogu si teška: Pošto Folksvagen?

Ko se stalno nešto o tom pita, ovih dana je mogao crno na belo da dobije odgovor na pitanje: Zašto su bogati sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji.

Ovo što javno rade predstavnici gotovo svih balkanskih država u neuverljivoj nameri da iskoriste tanku nadu i Turskoj preotmu fabriku Folksvagena, ne bi, bar ne javno, radio šef nijedne uspešne svetske kompanije.

Ako je ozbiljan.

Bugarska, Rumunija, Srbija i Hrvatska javno su se ovih dana zaklele da su spremne da daju sve samo da najveći svetski proizvodjač automobila Folksvagen odustane od odluke da gradi fabriku u Turskoj i dodje baš kod njih.

Kompanija Folksvagen nije odustala od Turske, a da jeste, ovaj reli balkanskih država učinio bi da ta investicija ispadne za Folksvagen za džabe, a za dobitnika ko svetog Petra kajgana.

Inače, Turska ima jednu nedostižnu prednost – tržište od preko 80 miliona ljudi. Paradoksalno, prednost bi joj, kad je automobilska industrija u pitanju, moglo biti i to što najverovatnije nikad neće postati članica EU, pa je još ne pritiskaju ekološki zahtevi.

Folksvagen u Tursku seli proizvodnju vozila na benzin i dizel i ne mora još da strepi od gradova koji u nizu zatvaraju svoje glavne ulice upravo za te automobile.