Srbija, usporeni nemački rast i italijanska propast

Sad je definitivno: Šest prestižnih nemačkih ekonomskih instituta spustili su svoju prognozu rasta nemačke ekonomije u 2019. godini sa prolećnih 1,5 na 0,5%, a u 2020. godini sa prolećnih 1,8 na 0,8%.

Instituti su naveli da je nemačka industrija osnovni uzrok hladjenja nemačke ekonomske konjukture, a ranije je IHS Markit Institut ocenio da su podaci nemačkog industrijskog sektora za avgust „jednostavno zastrašujući“. Takav pad knjige narudžbi nemačke industrije nisu zapamtila od vrhunca ekonomske krize 2009. godine. A sve zahvaljujući nesigurnostima vezanim za trgovinske ratove, izglede automobilske industrije i Bregzit.

Sudeći prema dosadašnjem toku godine, Nemačka je ipak istisnula Italiji sa vrha liste najznačajnijih izvoznih tržišta Srbije.

Mereno evrima, izvoz privrede Srbije u Nemačku porastao je tokom prvih osam meseci ove godine u odnosu na isti prošlogodišnji period za 11,7% dok je izvoz Srbije u Italiju za otprilike toliko smanjen (-11,6%). Odnosno izvoz Srbije u Nemačku porastao je za 153,6 miliona evra, a u Italiju smanjen za 157,6 miliona evra.

Italijanska ekonomija je u prvom kvartalu ove godine imala rast od samo 0,1%, a u drugom je kvartalu ostala na nuli.

Ukupni spoljno-trgovinski deficit Srbije porastao je od januara do avgusta ove u odnosu na januar-avgust prošle godine za 496,9 miliona evra što je povećanje od 14,5%

Kao i u slučaju Nemačke, i u slučaju Srbije ključni uzrok leži u industrijskoj proizvodnji. Ona je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u osam meseci ove u odnosu na osam meseci prošle godine smanjena za 1%.