Šta će mala Hrvatska sutra poručiti velikom Putinu
Sutrašnja poseta hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović Rusiji zabeležena je sa par konvencionalnih rečenica na sajtu Kremlja i na sajtovima državnih ruskih medija (Izvestija).
Ali je zato najava Hrvatske radio televizije bila veoma oštra.
Grabar Kitarović, praćena hrvatskim državnim tužiocem i gomilom privrednika, najpre će se u Sočiju sastati s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a onda i s premijerom Dmitrijem Medvedevim.
Odnosi dve države su, u javljanju novinara HRT-a Dragana Nikolića, ocenjeni kao nikad gori. Istovremeno je javnost obaveštena da se sa nestrpljenjem očekuje da se vidi „koju će poruku mala Hrvatska preneti velikoj Rusiji“ o tome kakve odnose izmedju dve države očekuje.
Sem problema koje sa Rusijom ima kao članica Evropske unije, Hrvatska ima i svoje specifične. Prvi je problem veliki dug hrvatske (privatne?) kompanije Agrokor ruskoj državnoj Sberbanci. U Hrvatskoj se bez svake sumnje očekuje da hrvatska predsednica ruskom predsedniku tim povodom prenese neku poruku. Prema tonu izveštača HRT-a ta poruka ne bi smela da bude ništa manje nego odlučna glede odnosa Hrvatske, koja je u ovom slučaju dužnik, i Rusije, koja je poverilac. Jer, za izveštača HRT-a nema nikakve sumnje da je operacijom Agrokor Sberbanka imala šire ambicije u hrvatskoj ekonomiji?!
Agrokor je ovog trenutka najvažnija tema u Hrvatskoj i ako Kolinda Grabar Kitarović u razgovoru ne nametne tu temu, džabe je putovala, nije HRT jedini koji smatra otprilike tako.
HRT veruje da će na dnevnom redu biti i energetika. Jer, ruska kompanija Gasprom je, ističe HRT, potpisala ugovor s hrvatskim (privatnim) Prvim plinarskim društvom i tako sebi obezbedila monopol na snabdevanje Hrvatske gasom na period od narednih deset godina. Hrvatska troši 2,5 milijarde kubika gasa. HRT smatra da i iza ovog ugovora stoje šire namere Rusije u energetici.
Dok u slučaju Agrokor, hrvatska predsednica svoj interes i eventualno nezadovoljstvo može da pravda lex Agrokorom i pokrenutom istragom, dotle nije jasno na šta bi mogla da se poziva u razgovoru oko posla jedne hrvatske privatne kompanije i Gasproma.
U delegaciji se nalazi i šef Hrvatskog državnog tužilaštva – nije vrag da će se tragovi Agrokorovih nezakonitosti tražiti i u Sberbanci.
Drugi problem koji Hrvatska ima s Rusijom je hrvatska ponuda Ukrajini da joj pozajmi slavonski model reintegracije za primenu u Donbasu. Pošto je pre mirne reintegracije u Slavoniji, iz Hrvatske iseljeno oko par stotina hiljada Srba, Rusija ponudu tumači kao pretnju Rusima u Donbasu.
S obzirom da je hrvatska predsednica zauzimala visoku funkciju u NATO-u, ne bi bilo iznenadjenje da ona u Sočiju pokrene i pitanje naoružavanja Srbije.
Ruski susreti hrvatske predsednice zbiće se neposredno pred njene američke susrete- susret Grabar Kitarović – Donald Tramp trebalo bi da se dogodi do kraja godine.
