Strane investicije: Kina sve više popušta, Zapad sve više steže

Kad je o stranim investicijama reč, uticaj geopolitičkih tenzija je veći, a ekonomske posledice dugoročnije i za otklanjanje teže nego kad je u pitanju trgovina, tvrdi u svojoj studiji „O globalnim rizicima“ Svetski ekonomski forum (WEF) u Davosu.

Pri tome zapadne države uvode sve oštrija ograničenja ulasku stranih investitora na svoja tržišta, dok Kina ide u suprotnom pravcu, doduše polazeći sa sasvim drugačije pozicije.

Zapadne zemlje posebno jačaju svoje pravo da blokiraju investicije u strateške sektore pre svega u nove tehnologije i tako ograničavaju rastući uticaj globalizacije na investicije kao i na trgovinu.

Svetski ekonomski forum je naveo nekoliko karakterističnih primera za trend, koji jača.

U avgustu 2018. godine nemačka vlada je spustila prag iznad koga strane investicije mogu biti blokirane. Pre toga je podstakla jednu državnu banku da kupi 20% u jednoj kompaniji za energetsku infrastrukturu kako bi sprečila da ova bude kupljena.

To, u stvari, nije bio prvi put da jedna evropska vlada uvodi ograničenja za spoljne investitore. Svetski ekonomski forum navodi i primer Francuske, koja je 2005. godine zabranila da američk PepsiCo kupi francuskog proizvodjača mlečnih proizvoda Danone. Tadašnji francuski premijer Dominik Vilepan hvalio je „ekonomski patriotizam“ kao osnovu globalne konkurencije, podseća se u studiji Svetskog ekonomskog foruma. Taj vokabular je tada izazvao zazor, ali deluje i danas kroz naraslu evropsku opreznost sad, pre svega, prema kineskim investitorima.

Ta je opreznost narocito ojačala pošto su Kinezi 2016. godine kupili vodeću nemačku firmu za nove tehnologije Kuka.

A Velika Britanija je 2018. godine na 120 strana definisala predlog, kojim se jača nadležnost vlade, da blokira strane akvizicije, a Francuska ima nacrt propisa, kojim se povećava broj sektora, u kojima strani investitor mora dobiti dozvolu nadležnog ministarstva.

Kao što je već opšte poznato tehnološke firme su, zbog svoje navodno dvostruke upotrebe, predmet naročite pažnje iz razloga nacionalne bezbednosti.

Evropska komisija je decembra 2017. predložila da se donesu jedinstvene mere za kontrolu investicija iz ne-EU država u države Evropske unije, budući da je samo 12 od 28 država imalo sopstveni mehanizam kontrole! Pošto je za takvu odluku bio potreban konsenzus, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je predložio da se promeni propis o odlučivanju i odluka donese kvalifikovanom većinom.

SAD su 2018. godine donele propis kojim je predvidjena kontrola stranih investicija u 27 sektora, uključujući tu proizvodnju poluprovodnika i telekomunikacije.

Indija je 2017. godine pooštrila propise za strane kompanije u sektoru prenosa energije.

Australija je više puta, poslednjih godina zaoštrila propise o stranim investicijama, i 2018. godine najavila dalja ograničenja za strane investicije u energetsku infrastrukturu i poljoprivredno zemljište.

Kad je reč o regulativi za pristup stranih investitora kineskom tržištu, Kina je, tokom poslednjih godina, značajno smanjila restrikcije za direktne strane investicije, ali je u dalje ostala medju nakrestriktivnijim državama na svetu.

Kina je 2018. godine, navodi Svetski ekonomski forum, najavila da će dalje skratiti svoju „negativnu listu“ sektora u kojima stranim investitorima nije dozvoljen pristup ili je dozvoljen samo ako su joint venture s nekom kineskom kompanijom. Ipak, tvrdi Svetski ekonomski forum, na negativnoj listi i dalje ostaju neki sektori od velikog interesa stranih investitora.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com