Stvarno treba da znate: Ko je bio Volfgang Klement

Biografije tipa „ko je ovaj čovek?“ pišu se često jer se čitaju rado. Danas je umro Volfgang Klement (80) i malo bi koji zaposleni u Evropi znao da odgovori na napred postavljeno pitanje, a trebalo bi.

Klement je, ukratko, u Nemačkoj sproveo oštru reformu tržišta rada i, zbilja tada rastrošne, socijalne politike, sa naglaskom na reformi naknade za nezaposlenost (Hartz IV), i postavio osnove širokog zapošljavanja na lizing, mini-poslova i rada na određeno vreme.

Široko je rasprostranjeno uverenje da je, bez pardona sprovodeći čuvenu „Agendu 2010“ druge vlade socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera, nemerljivu korist doneo nemačkoj ekonomiji, a nemerljivu štetu, ne samo nemačkoj, socijaldemokratiji. Čiji je član 38 godina bio.

Njegova je reforma izvela socijaldemokrate na pragmatični treći put, na kome su se oni izgubili.

Od te reforme Nemačkom vlada gospodja Angela Merkel (CDU), koja priznaje da je zahvaljujući toj reformi provela Nemačku (ali ne i Evropu) kroz svetsku ekonomsku krizu 2008/2009 bez ozbiljnih ožiljaka.

Zbog toga se, kao i njen sadašnji ministar privrede Peter Altmajer, i danas zahvalila Klementu jer su „nam socijalne reforme Agende 2010 pokazale put izlaska iz visoke nezaposlenosti“, „jer mu nije bilo do ideologije nego do radnih mesta i ljudi“.

Kad je ta reforma počela Nemačka je brojala pet miliona nezaposlenih, po Klementovim reformskim pravilima danas ih broji upola manje.

Sprovodeći „Agendu 2010“, član Socijaldemokratske partije i njen ministar privrede (2002-2005) Klement sarađivao je s biznisom, ne sa sindikatom.

Iz SPD-a je izašao novembra 2008. godine, kad je disciplinski opomenut zbog kampanje nipodaštavanja nezaposlenih.

Otada se izjašnjavao kao liberal i tvrdio, kako ga citira Špigl, da je FDP „jedina napredna partija u Nemačkoj“. Šef liberala Kristijan Lindner mu se i danas odužio opisujući ga kao „socijalnog liberala koji je život posvetio društvenim usponu, radu i rastu“.

A povodom njegovog dobrog razumevanja sa biznisom, Špigl je naveo:

„Za novac se otada brinuo još više nego dotad. Sakupljao je zaposlenja u privredi, pre svega u nadzornim odborima: u koncernu Dussmann AG, u kćerci – firmi RWE-a RWE Power, u izdavačkoj kući DuMont Schauberg, telekomunikacionoj kompaniji Versatel, ruskoj firmi Energy Consanting, investicionom društvu Berger Lahnstein Middelhof & Partners, u čuvenoj kompaniji za izdavanje stanova Deutsche Wohnen… I tu nije kraj“, tvrdi Špigl.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com