Svetske šume vrede 150 000 milijardi $

Svetske šume vrede izmedju 50 000 milijardi i 150 000 milijardi dolara, izračunali su nedavno saradnici Boston Consalting group.

To je deset puta više od vrednosti sveg zlata i njegovih procenjenih rezervi(14 000 milijardi) , dvaput više od vrednosti svetskih berzi i dvaput više od tržišne vrednosti svetske nafte.

Raspon u ceni nastaje u zavisnosti od toga da li se račun pravi na osnovu tekuće cene 1 tone CO2 u EU Emissions trading System-u, koja, iznosi 27 $, ili na osnovu cene od 135$ za tonu CO2, koja se uzima kao cena ostvarenja cilja da se zaustavi globalno zagrevanje i rast globalne temperature svede na 1,5 stepeni do 2030.godine.

Prema pomenutoj analizi Boston Consanting group šume se prostoru na 3 982 000 000 hektara,ili 30% površine Zemlje. Najviše ih je u Rusiji 8 148 895 km2 ili 20 %svetskih šuma. Zatim sledi Brazil sa 4 925 540 km2 ili 12 odsto svetskih šuma, pa Kanada sa, 3 470 224 km2 ili 9% svetskih šuma, SAD imaju 3 103 700 km2 ili 8% svetskih šuma i na 5.mestu Kina sa 2 098 635 km2 ili 5 % svetskih šuma.

0d 65 do 90 odsto vrednosti šuma čini uloga,koju one igraju u skladištenju CO2, izračunala je Boston Consalting group.

Čišćenje vode i vazduha čini 2 do 7 % vrednosti svetskih šuma.

Komercijalni potencijal šuma čini 5 do 20 % njihove svetske vrednosti.

Socijalna uloga šuma njihovoj vrednosti je doprinela sa 2 do 7%. Ova socijalna uloga, ističu autori analize, ima više komponenti, od kojih je neke teško vrednovati. Ipak, račun socijalne uloge šuma napravljen je na osnovu podatka da je oko 200 miliona ljudi životno vezano za šume, oni žive u šumama i izdržavaju se od šumskih resursa. Račun je napravljen tako što je izračunato koliko bi tih 200 miliona ljudi platimo za stanovanje i hranu ukoliko bi živeli u nepošumljenim seoskim područjima. Još 12,6 miliona ljudi širom sveta radi u šumarskoj industriji. I na kraju, šume služe i rekreaciji, a do vrednosti te socijalne uloge šuma se došlo tako što su obračunati pretpostavljeni putni troškovi, koje bi oni bili spremni da plate da dodju do šuma.

Saradnici Boston Consantung group tvrde da najveću štetu svetskim šumama ne nanose požari kako bi se dalo zaključiti iz medijske pažnje, koju dobijaju.

Najveću štetu šumama nanosi prenamena šumskog zemljišta i rast temperature. Iz ta dva razloga vrednost svetskih šuma bi do 2050.godine mogla da se smanji za 30%.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com