Zamislite: Čak 6% Rusa drži Nemačku za neprijatelja, a samo 49% Nemaca smatra Rusiju neprijateljem!

Piše: Ruža Ćirković

Naslov ovog teksta rezime je komentara koji je u Handelsblatu pod naslovom „Rusi se više boje Nemaca nego Islamske države“ napisao autor Andre Balin. Skraćivanje nije ništa oduzelo istini o današnjem novinarstvu: u rečenici iz naslova je sadržana cela.

Pola pravde radi, što bi rekao autor Balin, ovde nećemo pominjati istoriju (ni njenu reviziju). Ni prebrojavati Ruse koji su život izgubili od Nemačke i one koji su život izgubili od ruke islamskih fundamentalista. Mada surova istina spada medju omiljene vrednosti naših, ovdašnjih zastupnika zapadnih vrednosti.

Elem, Levada centar ispod svakog svog istraživanja navodi da je prisilno uvršten u registar inostranih agenata u Rusiji, a čitalac se obavezno upućuje na izjavu direktora tog centra o neprihvatanju ove kvalifikacije. Ove činjenice ističem i ja jer one mogu da potvrde da istraživanja Levada centra nisu pod uticajem vlasti.

Dakle, Levada centar je u poslednjih mesec dana objavio rezultate dva zanimljiva istraživanja: o neprijateljima Rusije i osećanju sreće medju Rusima.

Prema prvom istraživanju, obavljenom od 1. do 5. decembra 2017. godine, 66% ispitanih gradjana Rusije smatra da Rusija ima neprijatelje, a 21% da ih nema.

Rusija je država pod vrlo ozbiljnim zapadnim sankcijama. One su se izrodile u farsičan pokušaj, ali to nije umanjilo njihov neprijateljski karakter. Dakle, Rusija ima neprijatelje. Ovom zaključku će posebnu boju dati rezultati istraživanja Levada centra o osećanju sreće medju Rusima.

Prema decembarskom istraživanju Levada centra, za najvećeg neprijatelja Rusije gradjani te zemlje smatraju SAD – njih 68%. Istraživanje na istu temu obavlja se od 1999. godine i nikad tako veliki broj Rusa nije u Americi video neprijatelja svoje zemlje. Posle Amerike na drugom mestu je Ukrajina (29%), na trećem mestu je Evropska unija (14%). Medju državama članicama EU vodi Poljska – 8% Rusa je smatra neprijateljem svoje države, a zatim sa po 6% slede Velika Britanija i Nemačka.

Da budemo pošteni, s obzirom na trenutne odnose Rusije i Zapada, sem za SAD, vrednosti su za ostale zemlje primereno niske i u skladu sa njihovim stvarnim uticajem na odnose Zapada i Rusije.

Da su SAD glavni zagovornik (a najmanja žrtva) zapadnih sankcija Rusiji to valjda ne poriče niko, kao i da glavnu podršku tim sankcijama u Evropi daje Poljska. Da ne pominjemo ovde izjave šefova američke vojske i nekih kandidata za predsednika Amerike koji su u zvaničnim analizama i istupima Rusiju imenovali kao glavnu opasnost za Ameriku. Ruski mediji uredno prenose sve te izjave. Pa da ovde pomenemo i Srbiju kao argument: ultimativni zahtevi američkog diplomate Hojt Jia da se Srbija odluči ili Zapad ili Rusija nije valjda prijateljski prema Rusiji?

Zanimljivo da 41 odsto anketiranih gradjana Rusije smatra da je njihova zemlja opasnost za Zapad, a 49% da nije.

Andre Balin u Handelsblatu kaže: „Antizapadna propaganda u ruskim medijima deluje“. Ali dodaje da je nepoverenje uzajamno. Pa navodi izveštaj Huffington Post-a od početka ove godine prema kome 49% Nemaca vidi Rusiju kao pretnju, dok je njih 37% suprotnog mišljenja. Sa Amerikancima je još gore – prema istraživanju iz maja prošle godine 64% Amerikanaca vidi u Rusiji neprijatelja. Balin ističe da u Americi još nije okončana istraga o ruskom mešanju u američke predsedničke izbore, što bi trebalo da bude opravdanje za tako visok indeks neprijateljstva. A ja mislila da je to samo još jedna opasna komedija političara i vojnika na ivici makartizma u kojoj bi novinari trebalo da se drže preporuke iz jednog odličnog teksta objavljenog pre koju godinu upravo u Handelsblatu: novinari mogu da podržavaju neku politiku, ali ni sa jednom se ne smeju identifikovati.

Podaci o neprijateljima Rusije postaju za Balina skandalozni tek kad se dovedu u medjusobnu vezu. Decembra 2017. godine samo 5 odsto Rusa (malo manje nego Nemačku) za neprijatelja je smatralo Islamsku državu, a samo njih 3 odsto terorizam! Ali, mada dronovi neutvrdjenog porekla hoće to da poreknu, čak je i Amerika objavila da je Islamska država savladana, a sa njenim ostacima ćemo svi morati da živimo jos dugo. A zapadne sankcije Rusiji (i ruske kontrasankcije) i dalje traju i oštre se.

Ima u ovom istraživanju još iznenadjenja. Korupciju kao neprijatelja Rusije vidi 3% anketiranih gradjana Rusije, a oligarhe i bankare njih samo 2%. Opoziciju njih 2 odsto, a Vladimira Putina 1% ispitanih vidi kao neprijatelje Rusije u anketi Levada centra koji je prisilno upisan u listu neprofitnih organizacija inostranih agenata.

Centralna izborna komisija Rusije definitivno je iz predsedničke kampanje eliminisala opozicionara Sergeja Navaljnog što i meni liči na iracionalnu osvetu vlasti. U zapadnim komentarima te činjenice posebno se ističe da je svojim dokumentarnim filmom, u kome za korumpiranost optužuje ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, Navaljni na demonstracije širom Rusije motivisao hiljade ljudi, medju kojima su preovladjivali mladi, što je, ističe se, demantovalo tvrdnje da ruski predsednik Putin naročitu podršku uživa medju mladima.

Ako se već mrtvo ozbiljno uzimaju ankete o neprijateljima, evo i decembarske ankete Levada centra o rasprostranjenosti sreće medju Rusima, a posebno medju mladima. Prema tom istraživanju čak 77% gradjana Rusije smatra sebe veoma srećnim ili više srećnim nego nesrećnim. Nikad manje anketiranih nije izjavilo da je nesrećno – ukupno 15% (12% vise nesrećno nego srećno i 2% jako nesrećno).

Procenat srećnih najveći je u starosnoj grupi od 18 do 24 godine (88%), pa u starosnoj grupi od 25 do 34 godine (87%). Najmanje su srećni u grupi starijih od 55 godina (66%).

Često parafraziram izjavu glumca Petra Božovića iz vremena kad su svetom bubnjala razna proleća: Što oni njih ne ostave da žive lepo i lenjo? A čitalac u Handelsblatu koji se potpisao kao Herr Peter Spiegel povodom ruskih strahova od Zapada kaže: „Ko se, uz tolika proleća, ne bi plašio zajednice vrednosti“.

Stejt department je neki dan objavio preporuku američkim turistima u koje zemlje nikako ne bi trebalo da putuju. Na listi su gotovo samo one prolećne…