Zašto (mladi) ljudi napuštaju svoju zemlju?

Ministar zdravlja Republike Srbije Zlatibor Lončar se malo iznervirao zbog pomalo sugestivnih pitanja novinarke RTS-a o rastu broja lekara koji su tražili dokumenta potrebna za dobijanje posla u inostranstvu. Taj broj iz godine u godinu raste i prošle se godine kretao oko 1.000, a niko nema potvrde o tome koliko je lekara posao u inostranstvu i našlo i iz zemlje stvarno  otišlo.

Ministar je u pravu: slične se stvari dešavaju i u Hrvatskoj i u Sloveniji, a Hrvatsku već počinje da brine nedostatak lekara koji se već meri kako je naš ministar i primetio.

Svako od nas zna po neki primer. Poneki primer nije dovoljan za izvođenje dalekosežnih zaključaka, ali izgleda da u inostranstvo odlaze lekari koji zaista ne mogu da dobiju stalan posao u Srbiji, ali ne i oni koji imaju velike naučne ambicije u medicini. O tome bi vredelo razmisliti. Tema već zaslužuje ozbiljnu analizu.

Takozvani odliv mozgova nije nepoznat ni mnogo razvijenijim zemljama od Srbije i svuda predstavlja prvorazredno ekonomsko i demografsko pitanje, a u politički nestabilnim zemljama ne prvorazredno nego veoma zapaljivo političko pitanje.

Nezapamćen odjek tako je ovih dana dobila kolumna Tanje Karakamiševe-Jovanovske objavljena u skopskom dnevnom listu Dnevnik. U Makedoniji su u toku ozbijna politička previranja, pa je svaki stav o tako politizovanom pitanju kao što je odlazak mladih iz zemlje povod za odmeravanje političkih snaga.

Karakamaševa-Jovanovska, koja je i univerzitetski pofesor, neoprezno se za jednog naučnog radnika pozvala na sopstvenu analizu tridesetak primera i zaključila da razlozi za odlazak mladih iz Makedonije u inostranstvo nisu prevashodno egzistencijalne ili, kako se takodje prigovara, političke prirode nego – lične.

„Veoma malo se zna da da najveći deo ne odlazi u inostranstvo zbog nedostatka para, nego zbog duhovne neispunjenosti, nerealizovanosti na privatnom planu, kao i zbog osećaja emotivne praznine u porodici“, istakla je ova Makedonka.

Karakamiševa-Jovanovska dalje precizira da se u najvećem broju slučajeva, koji su njoj poznati, radi o „neuzvraćenoj i nepreboljenoj ljubavi“ pa se odlazi u inostranstvo s mišlju da će „daleko od mesta koja ih podsećaju na nju/njega lakše preboleti“. Ona dalje navodi: „Raskid ili razvod s partnerom, ali i nezadovljstvo porodičnim odnosima izmedju roditelja, braće i sestara – uglavnom zbog prisutnog porodičnog nasilja – najčešći su uzrok za odlazak mladih“.

Navodi Karakamiševe-Jovanovske izazvali su pravu buru u opozicionim makedonskim krugovima i medijima. Sem što je optužena da je glasnogovornik vladajuće stranke VMRO-DPMNE, u pitanje su dovedeni i njeni naučni kvaliteti, a objavljena joj je na društvenim mrežama, uostalom ionako javna, imovinska karta kojom se pokazuje zašto Karakamiševa ne mora i sama da ode u inostranstvo. Pa je takodje univerzitetski nastavnik Mirjana Najčevska na svojoj Fejsbuk stranici napisala: „Pojede me sram što je Karakamiševa profesor na mom univerzitetu“. Ona je precizirala da je raspadom socijalizma na površinu isplivao sav šlajm koji nekad nije mogao da se domogne rukovodećih pozicija i da ima ključni uticaj na donošenje političkih odluka.

„Neki ljudi tvrde da je Tanja Karakamiševa deo tog šlajma“, zaključuje Najčevska.