Bez reakcije tržišta na govor Putina

Današnje obraćanje predsednika Rusije Vladimira Putina poslanicima Federalne skupštine Rusije nije izazvalo naročitu reakciju na tržištu nafte.

Ruska  rublja je jutros nešto ojačala ali pošto je Centralna banka Rusije prvi put zvanično priznala da kurs rublje „čini uzrok nastajanja rizika za finansijsku stabilnost“ i najavila niz mera za podršku finansijskoj stabilnosti uključujući i povremene i neograničene  intervencije na deviznom tržištu.

Obraćajući se poslanicima ruskog parlamenta i impozantnom broju od oko 1100 predstavnika ruskog političkog života, ruski predsednik je, kako se i očekivalo, najveći deo svog izlaganja posvetio ekonomiji.

Predložio je jednokratnu (poresku) amnestiju za ruski kapital koji bi iz inostranstva bio vraćen u zemlju: „Treba to učiniti jednom ali da se zatvori ofšor-stranica ruske ekonomije“.

Putin je, kako se i očekivalo, predložio četvorogodišnji moratorijum na povećanje poreskog tereta privredi.

Ruski predsednik je rekao da Rusija „treba da se izbavi iz zamke niskog rasta“ i da „ za 3 do 5 godina treba ljudima obezbediti kavlitetne lekove i hranu, naravno, pre svega ruske proizvodnje“.

On je rekao da uspesi ruskih kompanija treba da budu simbol ponosa Rusije i zatražio je da se utvrde ključni pokazatelji efikasnosti svih kompanija sa udelom države iznad 50 odsto i da se za ispunjenje tih pokazatelja vežu plate menadžera.

Vladimir Putin je rekao da se demografski program Rusije pokazao efikasnim i da će ona, računajući i Krim i Sevastopolj, 2015.godine imati 146 milion stanovnika.

Što se zapadnih sankcija tiče, on je rekao: da nije bilo takozvanog krimskog proleća Zapad bi izmislio drugi povod za sankcije, koje su, rekao je on samo “produžetak antiruske politike Zapada koja traje decenijama“.

On je rekao da je razgovarati s Rusijom s pozicija sile besmisleno i da je „završeno s pokušajima Adolfa Hitlera da odbaci Rusiju iza Urala“. Ocenjujući dogadjaje u Ukrajini ruski predsednik je rekao:  „Postavlja se pitanje zašto je to učinjeno: državni prevrat, rušenje ekonomije i socijalne sfere. Ne vidim da zapadne kolege gore od želje da pomognu Ukrajini, ni Kijev se ne sprema nešto da radi“ i dodao da je Rusija u poslednje vreme kreditirala Ukrajinu sa 32,5 do 33,5 milijardi dolara.

On je rekao da je Rusija Ukrajinu i bratske republike podržala u njihovom stremljenju ka suverenitetu, a da je za Rusiju realni državni suverenitet „apsolutno neophodni uslov postojanja“ dok „za niz evropskih država nacionalni ponos je odavno zaboravljeni pojam, a suverenitet suviše velika raskoš“, pa bi sa zadovoljstvom dopustile jugoslovenski scenario: rasturili bi državu.“Podrška separatista u Rusiji bila je apsolutno očigledna, ali mi se nismo dali- nije se dogodilo“.

On je rekao „američki prijatelji direktno ili iza kulisa uvek utiču na naše (Rusije) odnose sa susedima“