Da li je rasterivanje kišonosnih oblaka štetno, a skupo?

Samo da se setimo katastrofalnih poplava koje su ne tako davno pogodile Srbiju i naš region. Koliko smo puta mogli čuti pitanje: da li su to Amerikanci (ili drugom prilikom Rusi) izazvali? Da pitanje nije sasvim nesuvislo pokazuje tekst koji u celosti prenosimo iz ruskog lista Izvestija:

izvestija

“Član Komiteta Državne dume za zaštitu zdravlja Raziet Natho (“Jedinstvena Rusija”), koja u parlamentu predstavlja Republiku Adigeja, uputila je dopis gradonačelniku Moskve Sergeju Sobjanjinu i federalnom ministru prirodnih resursa i ekologije Sergeju Donskom u kome ih moli da sprovedu zvaničnu ekspertizu mogućeg štetnog delovanja na gradjane reagenasa koji se tradicionalno koriste za rasterivanje kišonosnih oblaka kao i ekonomsku opravdanost tog načina delovanja na prirodu.

U slučaju da se ispostavi da postoje potencijalne opasnosti po zdravlje gradjana, poslanica moli državne službenike da uvedu zabranu uptrebe “oblačnih”reagenasa.

Sporovi oko uticaja na zdravlje ljudi i ekologiju hemijskih jedinjenja koja se koriste za rasterivanje oblaka traju godinama. Ekolozi tvrde da korišćenje reagenasa za rasterivanje kišonosnih oblaka u dane praznika može nanositi odredjenu štetu zdravlju gradjana a takodje i narušavati ekološki balans u gradu pošto se posle praznika uočavaju produženi pljuskovi nekarakteristični za sezonu. Državni službenici odgovaraju da se kao reagensi koriste ekološki čisti materijali, koji ne nanose ekološku štetu i nisu opasni za gradjane.

Tu se postavlja još jedno ne nevažno pitanje kolosalnih troškova koje gradovi imaju radi stvaranja prazničnog neba. Uoči proslave 70-godišnjice Dana pobede u Moskvi, predstavnici grada su izjavili da vlasti tokom 2015. godine na rasterivanje oblaka planiraju da potroše 430 miliona rubalja. Tada su mnogi kritičari primetili da bi umesto na borbu s oblacima, stotine miliona rubalja logičnije bilo potrošiti na veterane.

“U vezi sa većim brojem tekstova koji se pojavljuju u sredstvima masovnog informisanja o pitanjima štete koju zdravlju čoveka nanose i ekonomskoj neefikasnosti reagenasa koji se koriste za rasterivanje kišonosnih oblaka uoči prazničnih manifestacija u Moskvi uputila sam odgovajuća poslanička pitanja Ministarstvu prirodnih resursa i ekologije Rusije i gradonačelniku Moskve” , rekla je Raziet Natho.

“Pošto analiziram dobijene odgovore, predložiću, ako to bude neophodno, sveobuhvatne mere u interesu zaštite zdravlja gradjana i efikasnosti budžetskih troškova u uslovima kriznih pojava u ekonomiji države”, rekla je Natho.

Radi rasterivanja oblaka, posebno nad Moskvom, danas se koriste reagensi na bazi srebrnog jodida, suvog leda i cementne prašine. Sve ove komponente mogu predstavljati opasnost po zdravlje gradjana ali samo pri visokoj koncentraciji. Na primer, cementna prašina pri velikoj koncentraciji u vazduhu može dovesti do nadražaja sluzokože disajnih puteva i teškoća pri disanju. Zato radnici u proizvodnji cementa moraju da poštuju profilaktičke mere.

Srebrni jodid je neorgansko jedinjenje. On je toksičan a pri udisanju njegove pare moguće je trovanje praćeno glavoboljom i opštom slabošću.

Ipak, primećuju stručnjaci koji se bave problemom rasterivanja oblaka, obim korišćenih reagenasa je tako nizak da ne može uticati na zdravlje ljudi. “Tvrdnje stručnjaka o štetnosti i neefikasnosti rasterivanja oblaka, to je izmišljena stvar. Naime, naš rad na dan proslave rodjendana Moskve pomogao je da se izbegnu pljuskovi na teritoriji grada, ali su oni ostali u oblasti. Tamo je lilo, a kod nas je samo po malo kapalo. Što se tiče štete po čovekovu okolinu, na Moskvu svakodnevno padne više od 100 tona prašine, a mi za celu operaciju upotrebimo manje od 20 tona”, kaže načelnik “Centralne aerologičke opservatorije” Viktor Petrov.

S druge strane, deo meteoroloških stručnjaka primećuje da su troškovi rasterivanja oblaka za proslavu 868-godišnjice Moskve bili prosto bacanje para a uz to su narušili meteorološki balans u glavnom gradu i oblasti.

“Reč ‘kapalo’ ovde je baš neumesna. U subotu je u Moskvi palo 8 mm padavina-dupla provala oblaka. A u nedelju je bio pravi potop, 31-35 mm. Malo nam je nedostajalo da oborimo apsolutni rekord padavina iz 1890. godine. Ne može izdržati nikakvu kritiku takva ocena sopstvenog rada. Ja kao bivši vojni meteorolog i ranije sam upozoravao da će to biti nekorisno ako naidje ciklon, a ubrizgavanjem reagenasa u oblake toliko pogorša situaciju i dovede do intenzivnijih kiša”, kaže vodeći stručnjak meteorološkog centra “Fobos” Jevgenij Tiškovec.

Prvobitno je u našoj zemlji tehnologija aktivnog dejstva na oblake korišćena za poljoprivrene potrebe, posebno za smanjivanje štete od grada. Slična borba za prinose sprovodi se i dana u Rusiji, SAD, Argentini, Jermeniji, Francuskoj, Brazilu i drugde.

Sem toga, bivši SSSR i SAD sprovodili su istraživanja o mogućnosti dejstva na hidrometeorološke procese u vojne svrhe. SAD su rezultate koristile u vreme rata u Vijetnamu kada je američka vojska veštački izazivala provale oblaka”.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com