Uloga Holokausta u ratu u Ukrajini

Oko čega se vodi razarajući rat u Ukrajini, mišljenja su podeljena – za pobedu demokratije protiv autokratije, kako tvrdi američki predsednik, ili za bezbednost Rusije, kako tvrdi ruski predsednik, ali jedno ne spori niko : neobično važan deo tog rata je informacioni rat.

U njemu ne učestvuju samo mediji dve direktno sukobljene države, nego i mediji država koje podržavaju strane u sukobu. I to iz sve snage.U ovom ratu propisane i zdrave profesionalne distance nema.

U tom informacionom ratu, zajedno s  istinom najviše ginu i slikaju se  deca i više nego bilo koje druge zgrade ruše se bolnice, dečji vrtići i škole. Na obe strane. Te se matrice mi sećamo iz ratova koji su 90 – tih prošli našim regionom.

Ali ona je stara koliko i ratovi, samo što se danas oslanja na medije ubitačne efikasnosti. O toj je matrici u svojoj knjizi za sva vremena „Jučerašnji svet“ pisao Štefan Cvajg i on bi nam oprostio na slobodnom prevodu :

„Svi zaraćeni narodi nalazili su se 1914.godine u stanju preterane nadraženosti : najgora glasina pretvarala se odmah u istinu, najapsurdnijoj  kleveti se verovalo.Desetine njih u Nemačkoj su se kleli da su rodjenim očima videli kako automobili puni zlata odlaze iz Francuske u Rusiju; izmišljotine o iskopanim očima i odsečenim šakama, koje se u svakom ratu promptno ubacuju već trećeg ili četvrtog dana, ispunjavale su novine. Ah, oni nisu znali, ti beslovesni, koji su takve laži širili, da tehnika optuživanja neprijateljskih vojnika za svaku strahotu takodje spada u ratni materijal, poput municije i aviona, i da se u svakom ratu odmah prvih dana iznosi iz magacina“.(Stefan Zweig : Die Welt von Gestern)

U informacionom  ratu oko Ukrajine, ni malo slučajno, važnu ulogu igra Holokaust.

U tom ratu ruske rakete neobično često pogadjaju memorijalne centre podignute u sećanje na jevrejske žrtve u Ukrajini, kao što je memorijalni centar za 33 771 žrtvu u Babinom Jaru, a posle se takve vesti u nekom ćošku demantuju  kao netačne.

Država Izrael je, navodno zbog velikog ruskog uticaja u Siriji, ostala uzdržana na te pozive.

Nemačka televizija ARD u utorak je objavila informaciju pod naslovom „Drugo spasavanje za preživele Holokaust“. Iz Ukrajine dve nevladine organizacije  ljude preživele Holokaust evakuišu u Nemačku.

Jedna od njih, Sara Koslova tvrdi da je u Harkovu gore od onoga što je bilo u Drugom svetskom ratu, toliko gore da se ni približno ne može meriti.

Sad je ona srećna da ide u Nemačku, izveštava ARD, u jednu zemlju, koja se, po njenom mišljenju, tokom proteklih decenija tako promenila. „Sada je to jedna sasvim druga generacija, nije to ona ranija generacija. To su sada kompletno drugi ljudi“.

„Tako je ona opet u bekstvu, ovog puta u drugom pravcu, u zemlju iz koje je nekad užas počeo. Danas rat dolazi iz Rusije, nekada srca Sovjetskog saveza, zemlje čiji su narodi pružili najjači otpor nacističkoj Nemačkoj“, zaključuje ARD.

Pošto većina današnjih generacija ne zna o čemu se radi, Ekonomske vesti će prevesti tekst objavljen na sajtu Univerziteta Augsburg (www.uni – augsburg. de) pod naslovom „Holokaust u Ukrajini“ (Der Holocaust in der Ukraine“) koji je, pozivajući se na bogatu literaturu, napisao Vincent Hoyer.