Gubitak za novinarstvo : Umro je novinar Miroslav Lazanski

Niste se uvek morali slagati s njegovim stavovima, ali se mora priznati da takvih novinara gotovo da više i nema :Miroslav Lazanski do informacija nije dolazio guglanjem nego na licu i najneverovatnijih mesta, nikada nije bio dosadan i nikad nije loše govorio o kolegama.

A to su tri stvari kojima su nekad učili one koji su ulazili u novinarstvo : da moraš da znaš o čemu pišeš ili govoriš , da nikako ne smeš biti dosadan i da si gotov kad umesto na temu udariš na kolege.

„Ljudi, je li ovo skrivena kamera“, ta je rečenica najdalje što je u napadu na kolege Lazanski u jednoj emisiji  otišao.

Kad je  1991.godine  u „Politiku“, koja se još dvoumila da li je za Jugoslaviju po svaku cenu ili joj je Srbija dovoljna, doveden Jugosloven po svaku cenu Miroslav Lazanski, to je izazvalo vrlo oprečne reakcije redakcije.Koristio je u početku moju pisaću mašinu, pa sam je zaključala.

Političke strasti oko dolaska Lazanskog gotovo  je ohladila jedna koleginica opaskom :Hvala Bogu da je u „Politiku“ došao jedan zgodan muškarac! Na tu temu i temu ljubavi Lazanskog za vojnu uniformu, u kojoj se jednom pojavio i u redakciji, ima još i zanimljivijih anegdota.

Sredinom 90-tih sam za TV „Politika“ pravila emisiju o industriji naoružanja. Kao saradnik Ekonomskog instituta sagovornik je trebalo da mi bude general Radovan Radinović. I sve je bilo dogovoreno. A onda je, pred samo snimanje, general Radinović rekao da izjavu za TV Politika neće da da. Jer, za TV Politika radi Miroslav Lazanski!

Pre par godina sam bila u Makedoniji. Pitaju me s kim nameravam da pravim intervju. A onda mi kažu da problema nema, da sam ja profesionalac, garantovao je Lazanski.

Slažem se sa onima koji misle da novinar ne bi trebalo da se identifikuje ni sa jednom politikom.  Ali Miroslav Lazanski je napravio novinarsko ime i imao je pravo da ga troši na šta želi, da se pritom luksuzira i preteruje.Jer, bilo je tu ipak dosta za trošenje. A za  one koji su mu prigovarali što je na suprotnoj od njihove političkoj strani, da parafraziram priznanje koje je jedan naš kolega pošteno izrekao jednim drugim, recimo, manje – više sličnim povodom :“Pametan je, šteta što nije na našoj strani“.

Da, bilo je nešto infantilno u ljubavi Miroslava Lazanskog za Jugoslaviju, vojsku i žene, ali to infantilno ga je upravo i činilo živopisnim.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com