Stanković: Oživeti farmu ovaca u Salašu

Dobra je vest da je Srbije ugovorila izvoz jagnjića u Kinu, ali mi nemamo šta da izvozimo jer je naše ovčarstvo u teškom stanju i biće potrebno bar 5-6 godina mukotrpnog rada da se pokrene proizvodnja, rekao je u intervjuu za Ekonomske Vesti stručnjak za poljoprivredu Vojislav Stanković.

„Srbija je zapustila svoje stočarstvo. Od 1991. godine imamo pad od 2 ili 3 odsto godišnje. Udeo stočarstva u ukupnoj bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje manji je od 30 odsto, imamo oko 30 uslovnih grla po hektaru obradivih površina. Dobra je stvar što je potpisan protokol o mogućnosti plasmana ovčjeg mesa na kinesko tržište. To bi trebalo da pospeši razvoj poljoprivredne proizvodnje. Posebno stočarstva, jer mi imamo izuzetno kvalitetne farme za ovu svrhu. Treba samo pomenuti farmu koja je nekad bila najveća u regionu, farmu u selu Salaš na putu između Zaječara i Negotina, kupio ju je jedan italijanski investitor i ona sada zvrji prazna. Ima nekoliko takvih farmi koje sada treba aktivirati i staviti u funkciju. Srbija može za jedan kratak rok, a taj rok sigurno neće biti manji od pet godina kada je ovčarstvo u pitanju, da pospeši tu proizvodnju i da postane značajniji izvoznik mesa, u ovom slučaju jagnjećeg“, rekao je Stanković.

Koliko je novca potrebno uložiti u obnovu proizvodnje?

„To je kapitalna intenzivna delatnost, pored značajnih subvencija država mora da omogući i pristup tržištu kapitala proizvođačima. Verovatno će jedan deo žive stoke za tov morati da se uveze. Svakako to neće biti mala sredstva. Teško je reći, ali moraće da se uloži nekoliko milijardi dinara na godišnjem nivou u narednom periodu.“

Koliko Srbija trenutno izvozi jagnjećeg mesa?

„Beznačajni smo izvoznici. Nekada smo značajno izvozili u zemlje Bliskog istoka. Sada se radi o Dalekom istoku, treba videti koliki su troškovi transporta jer su oni, takođe, značajni u ovom poslu.“

Ko nam je konkurencija?

„Pravo da vam kažem nismo ni mi konkurentni. Proizvodnja relativno stagnira u zemljama u regionu, konkurencija su Španija, Italija, bila je jedno vreme Grčka, ali Grci su značajno zapustili ovu proizvodnju. Jednostavno treba se okrenuti sebi i poboljšati uslove za proizvodnju ne obazirući se na konkurenciju. Mi smo ranije, uoči ovih velikih muslimanskih praznika imali upute za izvoz značajnije količine šilježadi, to je ovčije meso pri prelasku iz jagnjeta u ovcu, malo mlađe od ovce a malo starije od jagnjeta. Moramo organizovati ovčarstvo da bi stvorili uslove za poboljšanje konkurentnosti i sa jednom ponudom koja bi ispunjavala tri K – količina, kvalitet i kontinuitet.“

Koliko bi smo mogli da obezbedimo mesa za izvoz u narednih pet godina?

„U narednih pet godina ne treba mnogo očekivati. Mislim da je to jedan prelazni period u kome stvarno trebamo sistematski trasirati put proizvodnje. Ciklus u stočarskoj proizvodnji je od 3 do 5 godina, a najveći je u govedarskoj – 7 godina. Veoma je teško prognozirati mogućnost s obzirom da je proizvodnja zapuštena. Postoje uslovi da postanemo značajniji izvoznik, ali treba pošeti sa radom odmah. Treba jedan period od 5-6 godina kada je ovčarstvo u pitanju.“