Jesu li ozbiljni: Čime bi Srbija Hrvatskoj kompenzovala zardjale jugoslovenske tenkove?
Kad su se naši pregovarači slavodobitno vratili sa potpisivanja Sporazuma o sukcesiji 2001. godine u Beču, bili su euforično uvereni da je pitanje vojne imovine tim Sporazumom definitivno eliminisano. Sa dosadom su odbijali novinarska pitanja o članovima Sporazuma koji najmanje pitanje pokretne vojne imovine ostavljaju otvorenim za buduće aranžmane bivših jugoslovenskih republika.
Naše pregovarače to uverenje nije napustilo ni tokom narednih deset godina sprovodjenja Sporazuma, tokom kojih su se bivše republike najtemeljnije bavile podelom ambasada i diplomatskih stanova po svetu i oko njih najbrže sporazumevale.
Povremeni zahtevi iz Hrvatske i podsećanja na vojnu imovinu iz Bosne i Hercegovine tumačeni su kao politikantstvo namenjeno hrvatskoj odnosno bosansko-hercegovačkoj publici raznim unutarpolitičkim prilikama tih država.
Tadašnji visoki predstavnik Srbije u Grupi za sukcesiju bivše SFRJ dr Gašo Knežević septembra 2011. godine je povodom „posebnih aranžmana“, koje za pokretnu vojnu imovinu predvidja Sporazum o sukcesiji rekao: “Da, ali piše: posebnim aranžmanima zainteresovanih država. Mi kažemo nismo zainteresovani – gotovo. Tačka. Mi mislimo da je što se tiče vojne imovine sve završeno. Engleska verzija ugovora je još izrazitija u tom smislu nego naša, da bilateralni sporazumi mogu biti zaključeni samo izmedju država koje to interesuje“.
A pošto je predstavnik BiH u Grupi za sukcesiju Zenit Kelić pominjući opet nepodeljenu vojnu imovinu govorio o procenama da ona vredi 50 milijardi dolara, profesor Miroljub Labus, koji je s naše strane vodio glavnu reč pri dogovaranju i potpisivanju Sporazuma o sukcesiji septembra 2013. godine je rekao: “U vreme pregovora naši susedi su govorili o 100 milijardi dolara vojne imovine. Ili je dolar ojačao ili su tenkovi zardjali. U diplomatiji se neki nerešivi problemi rešavaju tako što se predvidi formiranje komisije, koja će obrazovati svoje potkomisije za formulisanje predloga za rešavanje problema, koji su u medjuvremenu sami od sebe nestali“.
I sastanak jedne takve komisije zakazan je za 13. septembar u Beogradu. Kako su objavili beogradski mediji, Srbija će na taj sastanak stići s novim predlogom bilateralnog sporazuma o rešavanju problema imovine, koju fizička lica i preduzeća iz Srbije imaju u Hrvatskoj (Aneks G), a Hrvatska sa 22 naučna elaborata o pokretnoj imovini bivše JNA koju potražuje od Srbije i Crne Gore (Aneks A). Zagreb i Sarajevo navodno očekuju da se otvore i arhive bivše SFRJ kako bi se utvrdilo o kojoj se tačno vojnoj imovini radi.
„Ukoliko bi ovaj proces bio okončan, BiH ali i Hrvatska mogle bi doći u posjed one pokretne imovine koja je korišćena u krvavoj agresiji na našu i tu susjednu zemlju početkom 90-tih godina. Oružje kojim su nas ubijali tako bi se vratili na mesto zločina“, rekao je nedavno za Dnevni avaz pomoćnik ministra finansija BiH Zenit Kelić, budući da će beogradski sastanak baš zgodno biti održan pred parlamentarne izbore u BiH.
Srbija je predlog bilateralnog sporazuma o rešavanju pitanja imovine fizičkih lica (sad se pominju i vojni stanovi) i preduzeća Hrvatskoj prvi put poslala pre skoro deset godina. Zagreb nije bio zainteresovan.
Nije vrag da će odavno istopljeni tenkovi i rashodovani avioni biti u najmanju ruku po uzajamno prećutno dogovorenom principu „nismo zainteresovani – gotovo. Tačka“ biti kompenzovani za odmarališta beogradske dece na Jadranskom moru, od kojih su vlasnici ionako digli ruke. Ali zrenjaninska firma BEK od svoje imovine nije – nego je aktivirala evropske mehanizme zaštite Sporazuma o sukcesiji uz glasan podsmeh hrvatskih medija, vodećih zagovornika najviših evropskih vrednosti.