Kolubara: Veštačko jezero, neosigurana oprema i sporost

Uz veliku pompu, kako to obično i biva u Srbiji, započelo je ispumpavanje vode iz najvećeg kopa Rudarskog basena Kolubara – Tamnava-Zapadno polje.

Iako je od majskih poplava, kada je RB Kolubara „stradala“, prošlo četiri meseca, ispumpavanje vode iz kopa koji godišnje „proizvede“ oko 15 miliona tona uglja, zvanično je počelo tek danas, a trajaće sve do kraja ove godine. Čekalo se ovoliko, poručio je ministar energetike Aleksandar Antić, jer su tek danas ispunjeni svi uslovi za kredit Svetske banke (15 miliona evra), kojim se ovaj posao finansira.

Na tenderu za izvođenje radova su pobedile kompanije Energotehnika Južna Bačka i SC NESS Proiect Europa SRL iz Rumunije. Dok je Energotehnika Južna Bačka poznata kompanija u sektoru energetike sa preko 300 zaposlenih (po finansijskom izveštaju za 2013. godinu), rumunska kompanija, osnovana 2010. godine, ima jednog zaposlenog. Njihov deo posla u Kolubari, saznaju Ekonomske Vesti, izvode četvorica Holanđana.

Nekih 170 miliona kubika vode napravilo je četvrto najveće veštačko jezero u kopu Tamnava-Zapadno polje. To jezero neće biti u potpunosti isušeno, kako prenose neki domaći mediji, već će iz kopa Tamnava-Zapadno polje biti ispumpano 80 odsto vode, iako naši izvori tvrde da je ugovor potpisan za ispumpavanje 114 miliona kubika vode, što je manje od 80 odsto ukupne količine.

„Oni uopšte nisu računali na nove padavine koje će se dešavati u naredna tri meseca. U tom kopu će se sigurno akumulirati još dosta vode zbog toga“, rekao je za Ekonomske Vesti jedan od radnika rumunske kompanije.

Kada u decembru bude završeno ispumpavanje vode po ugovoru sa Energotehnikom Južna Bačka i SC NESS Proiect Eruopa SRL-om u kopu Tamnava-Zapadno polje ostaće 33 miliona kubika vode, tvrdi rukovodstvo Kolubare, ili nešto više od 53 miliona kubika, tvrdi naš izvor. U Kolubari smatraju da će proizvodnja uglja moći nesmetano da se nastavi i pored ta 33 miliona kubika, što tek ostaje da se vidi.

Oprema u kopu Tamnava-Zapadno polje nije bila osigurana, a nakon četiri meseca pod vodom svakako više nije funkcionalna. Kolika je šteta nastala na mehanizaciji Kolubare tokom majskih poplava država nikada nije dala konkretan odgovor, a isto je bilo nemoguće saznati kako u Kolubari, tako i u EPS-u.