Popularizovati železnicu ili ko ti je kriv što ne živiš u Novom Sadu

Na železničkoj destinaciji Beograd – Zlatibor masovno se prave vicevi na taj račun.

Recimo, javlja se putnik ženi, a ona pita : kad stižeš? Trideset kilometara na sat, pa ti izračunaj, kaže šaljivdžija i dodaje :E, suprugice, ko ti je kriv što se nisi udala u Novi Sad!

Voz Beograd – Zlatibor je skroz na mestu, putnicima se čak u realnom vremenu pokazuje kojom brzinom se voze, a brzina ne prelazi  50 kilometara na sat, a posle Užica ni 30 kilometara…imate vremena na pretek da uživate u onoj lepoti.

Vozom se, izgleda, vozi više sveta nego ranije, verovatno zahvaljujući kombinovanim naporima koronavirusa i poskupljenja benzina, a da li bi ga pri ovim brzinama trebalo reklamirati dodatnim podsticajima poput ovog na koji se odlučila Nemačka, ne možeš da budeš pametan.

Putovanje vozom na relaciji Beograd – Zlatibor ima još jednu ozbiljnu manu.

Na napuštenoj železničkoj stanici Zlatibor, na puškomet ni kuće ni čoveka, nema nikakvog obaveštenja kako da se putnik, ako je stigao radnim danom, prebaci do neke od turističkih tračaka Zlatibora.

Retki lokalni stanovnici, koji su doputovali istim vozom,  baš su  od velike pomoći . Oni će vas mrzovoljno pitati :znate li uopšte kuda ste pošli i ubiti vas obaveštenjem da ste 20 kilometara od Zlatibora, a da ovde gde ste, signala mobilnih operatora nema, tako da na taxi ne računajte…Sem, vreme je za malo milosti, ako niste mts korisnik… Što vi, hvala milostivom Bogu u ovoj nedodjiji, jeste.

I na kraju je sve sasvim jednostavno. Taksi je stigao odmah, nije bilo ni tako daleko, ni skupo, a vozite se tako lepim delom Zlatibora kakav većini turista ostane nepoznat.