Povećanje poreza na imovinu uz Ibarsku magistralu

Skupština grada Beograda usvojila je Odluku prema kojoj će porez u nekim gradskim zonama biti veći i do 80 odsto.

Gradski odbornici usvojili su Odluku o dopuni odluke o visini stope poreza na imovinu, kojom je predviđeno da porez na imovinu za 2015. godinu za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige, uz odgovarajuću površinu iste nepokretnosti, može biti utvrđen u iznosu koji je do 80 odsto uvećan u odnosu na pripadajuću poresku obavezu tog obveznika za 2014. godinu, navodi se na zvaničnom sajtu grada Beograda.

Po rečima Slobodana Milosavljevića, gradskog sekretara za finansije, uvodi se nova zona, zona ulaznih pravaca na delovima kojima pripadaju prostori: Pančevački put, Bubanj potok, Ibarska magistrala, privredna zona Surčin i Dobanovci, pravac ka Ralji i Novom Sadu.

Zone određene ovom odlukom su: prva zona, koja obuhvata i zonu zaštite zelenila, ekstra zonu stanovanja i ekstra zonu poslovanja, druga zona, treća zona, koja obuhvata i zonu ulaznih pravaca, četvrta zona, peta zona, šesta zona, sedma zona, osma zona i zona specifičnih namena.

„Neće se menjati stopa poreza, već se samo uvodi ograničenje za eventualno povećanje stope poreza za određene kategorije koje žive u ekstrazoni stanovanja. Povećanje poreza osetiće oni građani koji žive u ulaznim pravcima. A to su zone uz Pančevački put, Bubanj potok, Ibarsku magistralu, privredne zone Surčin i Dobanovci i pravac ka Novom Sadu“, rekao je sekretak gradskog Sekretarijata za finansije Slobodan Milosavljević.

Beograđani će prosečno morati da izdvoje od 5 do 10 odsto više na porez nego 2014. godine.

Zone su kategorisane u zavisnosti od tržišne vrednosti objekta i zemljišta, komunalne opremljenosti, saobraćajne povezanosti sa centralnim delom grada i razvojnih mogućnosti prostora.

Protiv predloga glasali su odbornici Demokratske stranke koji smatraju da će ovom odlukom biti oštećeni sitni preduzetnici i zanatlije.

Prema prošlogodišnjoj analizi Fonda za razvoj ekonomske nauke, kad se gleda nivo cele Srbije porezi na imovinu su negde na nivou 1,2 odsto BDP-a. Doktor Milojko Arsić iz tog fonda tada je bio mišljenja da je to visok nivo poreza na imovinu i da samo Poljska, među bivšim socijalističkim zemljama, ima sličnu stopu.

„Stopa poreza na imovinu nikada ne bi trebala da bude dva odsto, već bi najveća stopa poreza na imovinu trebala da bude jedan odsto, budući da postoji veza između poreza na imovinu i poreza na dohodak. Ako je porez na imovinu dva odsto, onda je na dohodak 40 odsto“, rekao je tada Arsić i tada je dodao da se porez na imovinu preko te razumne granice primenjuje samo na imovinu veće vrednosti uglavnom u Beogradu i da je to preterano.

Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com