Radulović: Mediji najverniji čuvar Vučićeve korupcije

Pokret „Dosta je bilo – Saša Radulović“ izrazio je žaljenje što su „svi“ mediji ignorisali njihovo saopštenje „Krivična prijava protiv Vučića i ostalih“, dok su s druge strane vrlo rado objavili, takođe njihovo, saopštenje „Krivična prijava protiv Tadića, Dinkića i Cvetkovića“.

Saopštenje prenosimo u celosti:

„Pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović” emitovao je, dan za danom, dva saopštenja gotovo identične težine sa stanovišta javnog interesa. Oba su upozoravala na reketiranje i pljačku u vrhu vlasti.

Prvo saopštenje „Krivična prijava protiv Tadića, Dinkića i Cvetkovića” preneli su svi mediji, čak i oni koji nas drže u konstantnoj blokadi. Drugo saopštenje „Krivična prijava protiv Vučića i ostalih” nije preneo ama baš niko.

Sudbina ovih saopštenja je očigledan, pokazni primer kako u Vučićevoj Srbiji funkcioniše medijska scena i ilustracija je nezainteresovanosti medija da rade svoj posao – da štite javni interes i ukazuju na korupciju.

Priča o tome da je najmoćniji čovek u državi uhvaćen s prstima u medu, potkrepljena dokazima, i to ne bilo kakvim, nego službenim, dva puta nije uspela da se probije u glavne medije u Srbiji, niti da zagolica pera “odvažnih” novinara.

Prvo su novinari istraživačke mreže Birn (Vučić ih je svojevremeno optužio da su strani plaćenici koji rade protiv Srbije, upravo zbog razotkrivanja korupcije u Kolubari), pronašli i objavili dokaze o tome da je političkim pritiscima, pretnjama i kasnim noćnim pozivima direktor jedne državne ustanove (Beogradske poslovne škole) bio primoran da 781 milion dinara “pozajmi” dokazanim gubitašima, čiji su računi bili blokirani i za koje je bilo jasno da novac neće vratiti, kao što i nisu. Iza gubitaša u tom trenutku stajali su partijski interesi Aleksandra Vučića. Birnovu priču su glavni srpski mediji preskočili i oćutali.

Pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović” je, sledeći Birnov trag, podneo prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal. Ni jedan medij to nije preneo, ali zanimljivo je da je u jednim dnevnim novinama nakon toga pokrenut “krizni pr”, kako marketinški stručnjaci zovu proizvodnju “magle”, potrebne da bi se učinilo nevidljivim nešto što ih posebno ugrožava.

Kao u onoj antologijskoj priči “Pismo” Alana Edgara Poa, gde je najvažniji dokaz u kriminalnom slučaju svima pred očima ali nonšalantno izmešan sa svim drugim nevažnim pismima, novinari su pred javnost bacili desetak raznoraznih međusobnih tužbi političkih lidera da bi “dokazali” da je u pitanju predizborna moda.

Pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović” upozorava da je ova vrsta političkog marketinga posebno opasna po javni interes građana. Zaista bi bilo karikaturalno da glavni medijski otrov bude sada upakovan u poruku: svi političari su lopovi, a to što je najmoćniji najveći lopov, nije važno, važno je to što je najmoćniji. Ovo je, očigledo, model koji će Vučićeva propagandna mašinerija slediti u pokušaju da najmoćnijem političaru obezbedi najbezbednije okruženje za korupciju.

Saopštenje o tome da su nekad moćni ljudi u državi, Tadić, Dinkić i Cvetković, sada u dubokoj hladovini, uhvaćeni u vrlo sličnim nečasnim radnjama, našla je odmah prečicu čak i do “Nacionalnog dnevnika” TV Pink, koji važi za udarnu pesnicu režima Aeksandra Vučića. I ova priča je potkrepljena dokazima, ali oni novinare nisu zanimali. Zanimala su ih samo imena sadašnjih opozicionara i još jedna mogućnost da se blaćenjem opozicije dodvore vlasti.

Ono što ni jednog novinara, ni u prvom ni u drugom slučaju, nije zanimalo jeste javni interes, interes društva da se pokrene borba protiv korupcije. Ona ista koju je obećavao Aleksandar Vučić znajući da će ga dovesti na vlast. Borba protiv korupcije nikada nije pokrenuta, naprotiv. Mediji su, s dolaskom Aleksandra Vučića na vlast, postali najverniji čuvari njegovih koruptivnih dela i najveći zid koji sprečava da se ona razotkrije.

Pokret “Dosta je bilo” podseća da je bivši ministar privrede Saša Radulović, zajedno sa Vericom Barać, radio na iskorenjivanju korupcije i na sastavljanju optužnica protiv onih koji su opljačkali državu u procesu privatizacije, upravo u cilju zaštite javnog interesa. Vučić ga je onemogućio da to nastavi da radi sa pozicije ministra, ali ne može da ga spreči da to nastavi da radi u opoziciji, čak i pod medijskom blokadom.“