Rodić: Oplatolom zatrovano niz gradilišta u Beogradu

Smrdljive zgrade su propust državnih organa koji ne kontrolišu materijal koji se nalazi u prometu i ne sankcionišu one koji materijal, bez odgovarajućih atesta i dozvola, puštaju u promet, rekao je za Ekonomske Vesti sekretar Građevinske komore Srbije Goran Rodić.On tvrdi da se kod nas, suprotno evropskim propisima, masovno u objekte ugradjuju i plastike koje razvijaju otrove i nemaju dug vek trajanja, a da je najopasnije ono što se koristi u elektroinstalacijama.

„Sav materijal koji se pušta u promet mora da sadrži odgovarajuće ateste i dozvolu nadležnog ministarstva. Onaj koji je pustio u promet taj oplatol bez odgovarajućih atesta mora da nadoknadi štetu kupcima i bude sankcionisan. Izvođač radova je takođe dužan da kupi materijal koji ima odgovarajuće ateste, laboratorijske nalaze i dozvolu za puštanje u promet. Svi ti materijali koji se ugrađuju u objekat moraju da budu dati na uvid komisiji za tehnički prijem, koja će na bazi toga dati upotrebnu dozvolu. Ovo što se desilo je propust inspekcijskih organa, državnih organa koji ne kontrolišu šta se sve nalazi u prometu. Jako je opasno da se u promet pušta materijal za koji laboratorije nisu dale dozvolu”, rekao je Rodić.

“Ovo što se dešava sa smrdljivim zgradama, dešava se zato što su inspekcije, koje treba da kontrolišu, dozvolile da se takav materijal pusti u promet. Znaju se stari propisi, a novi moraju da se utegnu i tamo gde zakonska regulativa nije do kraja donesena da se donese, ali to mora struka da radi. Ali čim se politika umešala u sve… Nije samo u smrdljivim zgradama, niz gradilišta u Beogradu je zatrovano tim oplatolom”.

Objekti koji nemaju upotrebnu dozvolu, koji su divlje građeni, ne podležu zakonskoj regulativi i to je rizik vas kao kupca, a tamo gde je dobijena dozvola vi ste kao kupac zaštićeni, a investitor je dužan da otkloni greške, rekao je Rodić.

Na pitanje šta građani treba da urade da bi znali da kupuju sigurne stanove Rodić kaže “Treba da kupe stan koji ima sve građevinske dozvole, gde je izvršen tehnički prijem i izdata upotrebna dozvola. To je jedini način da kupiš pravi stan, koji sutra, ako ima skrivene mane možeš da reklamiraš. I da kupiš legalan stan da ne bi imao problema. A, da bi znao da je legalan, moraš da angažuješ advokata, koji će da ispita da nije slučajno duplo prodat, a to se sad kad su umreženi sudovi lako vidi, i miran si. Sve ovo što nude na divlje je mačak u džaku. Imate vi zgrade u koje je ugrađen radiokativni materijal, imate, na divlje, razne materijale koji možda imaju otrova u sebi, svašta može da se nađe. Svuda u Evropi i kod nas postoji zakon koji zabranjuje da se mnoge vrste plastike ugrađuju na javne objekte, obdaništa i škole, zato što imaju neka svojstva koja nisu dobra, razvijaju se otrovi i nemaju dug vek trajanja. Kod nas se to masovno koristi, država ti da upotrebnu dozvolu za škole i obdaništa i baš te briga, koristiš materijale koji ne odgovaraju standardima. To je zato što niko kod nas ne čita propise niti zna da ih tumači. Svako radi kako hoće”.

Rodić je kazao da su se ranije koristili prirodni materijali, koji su zdraviji, dok se sada, u Srbiji, zbog cene koriste problematični materijali.

„Ranije, 60-tih i 70-tih su bili zdraviji materijali, koristio se kreč, boje na prirodnoj bazi koje nemaju poliuretana i ostale hemije. Ugrađivali su se materijali koji su bili više prirodni nego ovi sada. U celoj Evropi se gradi od prirodnih materijala, koriste se standardni evropski blokovi, ali od prirodnih materijala. Boje na bazi vode, primenjuje se ekologija. Međutim, kod nas zbog cene i zbog toga što svako može da radi šta hoće, uvoze se vrlo problematični materijali. Tako se radi unazad 20,30 godina. Kakve su cevi što se ugrađuju, to puca, to je loš kvalitet. Najopsanije je kakve materijale koristimo u elektro instalacijama. Kakvi su hemijski premazi?“, zaključuje Rodić.