Završetak Koridora 10 do početka 2017. godine

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da će Koridor 10 biti potpuno završen najkasnije do početka februara 2017. godine, čime će se naša zemlja vratiti na saobraćajnu mapu Evrope.

Mihajlović je, otvarajući panel „Kreiranje prilika za razvoj infrastrukture i razmenljivih sektora“ na Kopaonik biznis forumu, objasnila da će izgradnja ovog koridora biti okončana gotovo u potpunosti do kraja godine, ali da će možda ostati deo kroz Grdeličku klisuru, koji će biti završen do početka februara naredne godine.

Ona je ocenila da se putni koridori nikada u Srbiji nisu brže gradili, ističući da vrednost projekata u putnoj infrastrukturi iznosi približno tri milijarde evra, dok je stepen povučenosti kredita 60 odsto.

To je za Srbiju od velikog značaja i očekujemo novo zapošljavanje i nove investicije u narednih pet godina duž koridora, naglasila je Mihajlović.

Takođe, kako je dodala, za autoput Niš–Merdare–Priština–Tirana–Drač završava se projektno-tehnička dokumentacija, koja će biti spremna polovinom naredne godine, kada će moći da počnu radovi.

Ona je precizirala da će taj projekat biti realizovan u dve faze, koje će ukupno koštati 800 miliona evra, a vrednost samo prve faze iznosi 550 miliona evra.

Istovremeno, Mihajlović je podsetila na to da je prošle godine izgrađen 101 kilometar autoputa, rekonstruisano 120 kilometara puteva, dok će u naredne četiri godine biti obnovljeno 1.100 kilometara u vrednosti od 400 miliona evra.

Od januara ove godine, kako je podsetila, počelo je i izdavanje elektronske građevinske dozvole u roku od 28 dana.

Prema njenim rečima, u decembru 2015. godine broj građevinskih dozvola je povećan za 56 odsto u odnosu na isti period 2014. godine, a vrednost građevinskih radova za 26 odsto.

Ona je podsetila na to da se u Srbiji gradi i Koridor 11, koji treba da poveže Srbiju i Crnu Goru, uz napomenu da je taj putni pravac postao deo transportne mreže zapadnog Balkana.

Putna i železnička infrastruktura su prepoznate u razgovorima sa EU i svi projekti koje je Srbija predložila u okviru Berlinskog procesa ušli su u osnovnu transportnu mrežu EU, podvukla je Mihajlović.

To je, kako je ocenila, značajno za povezivanje regiona i Srbija će iskoristiti dobar položaj pošto smo najkraća ruta između Istoka i Zapada.

Ona je naglasila da je jedan od prioriteta i izgradnja brze pruge od Beograda do Budimpešte, i dodala da se za taj projekat, kao i za gradnju autoputa Niš–Merdare, radi na obezbeđivanju izvora finansiranja.

Vlada je, kako je ukazala, otvorena za različite modele finansiranja, pri čemu se razmatraju koncesija i drugi vidovi javno-privatnih partnerstava.

Ona je predočila da je sve što je bilo planirano za 2015. godinu i realizovano, istakavši da stepen izvršenosti budžeta ministarstva na čijem je čelu iznosi 98 odsto.