Hoće li svako ko želi dobiti svoju čip – industriju?

Da li će aktuelna svetska trka više država za što veći deo kolača u čip industriji vrednoj preko 550 milijardi dolara odnosno diversifikacija njihove proizvodnje voditi porastu troškova i usporavanju razvoja te industrije, kako je na nedavnom CommonWealth Semiconductor Forum predvideo 91-godišnji Moris Čang osnivač tajvanskog proizvođača super naprednih čipova kompanije Taiwan Semiconductor Manufacturing Company?

„Glavni razlog što su čipovi postali tako sveprisutni je to što su postali mnogo jeftiniji nego što su bili 1950-tih…A njihova  proizvodnja je koncentrisana u nekoliko država jer su one bile konkurentnije u onom što su radile. Na primer, SAD imaju sjajnu mogućnost njihovog dizajniranja jer su bliske tržišnim potrebama. S druge strane, Tajvan, Japan i Južna Koreja imaju konkurentsku prednost u [njihovoj]proizvodnji. Radna kultura je ono što je tu ključno „, rekao je Čang.

Kako je takodje preneo CommonWealth Magazine, Kris Miler, predavač sa Flečer fakulteta prava i diplomatije Tafts univerziteta ne deli Čangovo mišljenje o perspektivi aktuelnog trenda diversifikacije.

“ U toku je dezintegracija u proizvodnji čipova. Sve više i više država pokušava da postane veliki igrač u čip – industriji. Ipak, postoji velika koncentracije tehnologije u nekoliko ključnih država, tako, i ako dodje do pomeranja, to će se dešavati vrlo sporo“, rekao je Miler.

Tehnologija za proizvodnju čipova u rukama je Amerikanaca, opremu za njihovu proizvodnju proizvodi i Holandija, Velika Britanija i Japan. Što se finalne proizvodnje čipova tiče, samo 12 odsto te proizvodnje je u SAD, 10 odsto u Evropi, ostatak u Aziji… Tajvanu, Japanu, Južnoj Koreji.

Kina je najveći proizvođač mobilnih telefona i kompjutera, pa je i najveći uvoznik čipova. Sama ih proizvodi  9 odsto od ukupne svetske proizvodnje, pošto su podsticajne mere uvedene 2019.godine već 2020.godine dale rezultate.