Šta će biti s vizantijskim freskama u Aja Sofiji?

Vrhovno tursko religiozno telo danas je odlučilo o sudbini vizantijskih freski u Aja Sofiji, od prošlog petka pretvorenoj iz muzeja u džamiju.

To telo je, kako prenosi agencija Anadolija, zaključilo da freske ne smetaju muslimanima pri njihovoj molitvi, ali da će tokom te molitve, za vreme koje neće biti dozvoljene turističke posete, freske biti ili pokrivene zavesom ili zatamnjene svetlošću.

“Slike, freske u Svetoj Sofiji nisu prepreka za molitvu u njoj. Ali da bi muslimani u njoj molili spokojno, freske treba da budu pokrivene zavesom ili zatamnjene uz pomoć crne svetlosti”, prenosi agencija Anadolija saopštenje tog tela.

Posetioci Aja Sofije moraju biti odgovarajuće odeveni imajući u vidu da je ona mesto molitve.

“U islamu, fizička i duhovna dobrobit džamije odgovornost je svih muslimana (Holy Qur’an, Surat al-Tawbah 9/18). Ona mora da bude čista, uredna i korišćena samo za obožavanje Alaha i uvek puna njegovih poklonika (Holy Qur’an, Surat Jinn 72/18). Iz tog razloga, svi su muslimani pozvani da osiguravaju fizičku i duhovnu dobrobit Svete Sofije, poklona koji su nam ostavili naši preci”, navodi se u saopštenju Direktorata za verska pitanja Turske a prenosi agencija Anadolija.

Tokom jučerašnjeg telefonskog razgovora s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je obavestio svog sagovornik da će Aja Sofija, i posle transformacije iz muzeja u džamiju, biti otvorena za sve koji žele da je posete, a da će hrišćanske svetinje u njoj biti sačuvane.

Putin je Erdoganu, kako se navodi na sajtu Kremlja, skrenuo pažnju na veliki odjek koji je u svetskoj javnosti imala odluka da se poništi odluka iz 1934. godine, kojom je Aja Sofija proglašena za muzej.

Dmitrij Peskov, pres sekretar ruskog predsednika, izjavio je da “na zvaničnom nivou mi ponavljamo da je to unutrašnja stvar Turske… Za nas je važno da Sveta Sofija, kao spomenik svetske baštine UNESCO, bude sačuvana u sadašnjem obliku, kako bi pristup njoj bio otvoren za sve koji dolaze u Tursku”.

Ruska državna televizija Rusija 1 u emisiji „Vesti nedeljom“ oštro je napala konstantinopoljskog patrijarha Bartolomeja, ocenjujući da, iz straha od turskog predsednika Erdogana, nije učinio što je njegova dužnost i zaštitio status Svete Sofije.

Ruski mediji priznaju da je Kremlj odlučio da ne rizikuje partnerstvo s Turskom na mnogim osetljivim svetskim pitanjima, ali se nada još polaže u Rusku pravoslavnu crkvu ili, na kraju krajeva, u UNESCO i ne zaboravlja večita žal dela Rusa za Konstantinopoljem „glavnim porazom ruskog naroda do 1917. godine“.

“Gotovo da nema sumnje, da je Ruska imperija preživela do kraja Prvog svetskog rata, Istanbul bi opet postao Konstantinopolj, a džamija, pravoslavni sabor Svete Sofije. Ali alijansa boljševika, koji su došli na vlast, i Ataturka precrtala je tu mogućnost i uskoro je nadjena neutralna varijanta – pretvaranje džamije u muzej”, tako žaluje Dmitrij Bavirin u listu Vzgljad.

Ministri inostranih poslova država članica Evropske unije osudili su danas odluku Turske da Aja Sofiju pretvori u džamiju, kao potez koji će otvoriti nove podele medju verskim zajednicama, te su pozvali turske vlasti da odluku još jednom razmotre i povuku.

Na prigovore upućene promeni statusa Aja Sofije iz svetovnog u religiozni iz Evropske unije, odgovorilo je danas Ministarstvo inostranih poslova Turske: „Aja Sofija je u vlasništvu Turske i svi projekti u vezi sa njom, pa i promena njenog statusa, u isključivoj je nadležnosti Turske. Niko se ne može mešati u suverene pravne stvari Turske“.

Aja Sofiju je kao hrišćanski sabor izgradio vizantijski car Justinijan sredinom VI veka. Posle 1453. godine i turskog osvajanja Konstantinopolja pretvorena je u džamiju, što je bila do 1934. godine i odluke Kemala Ataturka da bude pretvorena u muzej i islamske i hrišćanske kulture.