Benzin će sigurno poskupeti, pitanje je hoće li ga sigurno biti
- Od OPEK+ se izgleda očekivalo više : i pored odluke 24 države izvoznice nafte da povećaju dnevni plasman, cena nafte na svetskom tržištu danas je porasla.
Odluka OPEK+da umesto 432 000 barela dnevno, proizvodnju nafte u julu i avgustu poveća za 648 000 barela dnevno nije bila dovoljno snažna protivteža odluci Evropske unije da do kraja godine smanji uvoz ruske nafte za 90 odsto – ako se Nemačka i Poljska budu držale obećanja da se neće koristiti naftovodom Družba.
Zapadni tržišni analitičari veruju da je ostanak Rusije u strukturi OPEK+ sprečio da Saudijska Arabije, a možda i Ujedinjeni Arapski Emirati embargom istisnute ruske količine zamene većom sopstvenom proizvodnjom.
Medjunarodna agencija za energiju ocenjuje da države članice OPEK raspolažu slobodnim kapacitetima za povećanje eksploatacije nafta od ukupno 3,8 miliona barela dnevno :Saudijska Arabija sa 1,8 milion, Ujedinjeni Arapski Emirati sa 1,1 milion, Irak sa 0,4 miliona…
U 23 sata je barel nafte tipa Brent trgovan po ceni od 118, 22 dolara ili 2 odsto višoj nego dan ranije, a barel nafte tipa WTI po ceni od 117,54 dolara ili za 2,4 odsto višoj nego dan ranije.
Tom cenovnom razvoju doprineo je i prošlonedeljni pad rezervi nafte i benzina u SAD veći od očekivanog. Rezerve nafte pale su, prenosi finanzen.net, za 5,1 milion barela na 414,7 miliona barela.
Šef Medjunarodne agencije za energetiku Fatih Birol ocenio je u intervjuu za nemački magazin Špigl da bi SAD i Evropa tokom leta mogle suočiti s nestašicom benzina, dizela i kerozina i da bi aktuelna trostruka energetska kriza mogla da bude gora i duže da traje od one iz 1970 – tih godina.
„Mi imamo naftnu krizu, gasnu krizu i krizu električne energije simultano“, rekao je Birol za Špigl.
„Kad počne glavna sezona odmora u Evropi i SAD, potražnja za gorivom će rasti. Mi bismo mogli da se suočimo s nestašicom, na primer dizela, ili benzina, ili kerozina, posebno u Evropi“, ocenio je Fatih Birol.