Evropa na gas : Taj divni, divni Azerbejdžan!
Norveška je učtivo obavestila Nemačku i Evropu da je na granici svojih gasnih kapaciteta te da na nju kao na zamenu za ruski gas nije pametno računati.
Katarski ministar za energetiku Saad al Kaabi je bez okolišenja glupošću nazvao očekivanje da tečni gas iz Katara zameni ruski gas, brzo i u većem obimu.
Iako su mu gasne mogućnosti neuporedivo manje od norveških i katarskih, azerbejdzanski predsednik Ilham Alijev je prevejani istočni politički vuk, pa je dao Evropi što joj sada treba. Obećanje, ali bez obaveza, da na Azerbejdžan može da računa.
Zato se svi kojima su potrebne dodatne količine gasa, pozivaju na Azerbejdžan i njegove izvore ukupnog kapaciteta oko 25 milijardi kubika.
Disciplinovano posvećena zadatku energetske diversifikacije i tranzicije, pa šta košta neka košta, a košta nas već više nego dovoljno, na to obećanje se okačila i Srbija.
Nemački mediji su jako zamerili predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen što je azerbejdzanskom predsedniku Ilhamu Alijevu omogućila briljantnu marketinšku transformaciju od autokrate, koji ne mari za ljudska prava, opoziciju ili demokratsku proceduru, kakvim su ga ti mediji predstavljali, u pouzdanog isporučioca gasa, kakav se u pravi čas ukazao njoj.
Fon der Lajen, medjutim, nije zaboravila ni sopstvenu marketinšku dobit kad je u Bakuu potpisano Pismo o namerama, koje izričito precizira da pravno ili finansijski ne obavezuje ni EU ni Azerbejdžan niti neku treću stranu, prikazala kao „otvaranje novog poglavlja u energetskoj saradnji s Azerbejdžanom koji je važan partner u naporima [Evrope] da postane nezavisna od ruskih fosilnih goriva“.
Evropa je u normalna vremena uvozila oko 500 milijardi kubika gasa od čega je 40 odsto ili oko 200 milijardi m3 bilo iz Rusije.
Prema podacima kompanije Gasprom, 2021. godine je u države članice Evropske unije izvezeno 125,93 milijarde kubika ruskog gasa, a visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Djuzep Borelj tvrdi da je EU 2022.godine nabavke gasa iz Rusije svela na 20 odsto ukupnog uvoza gasa. Na godišnjem nivou, to bi bilo oko 100 milijardi m3.
Azerbejdžan u ovu igru oslobadjanja od ruske zavisnosti ulazi sa ukupno oko 25 milijardi kubika gasa, koliko mogu da proizvedu dva nalazišta u regionu Kaspijskog mora :Šah Deniz I i Šah Deniz II.
Iz tih se nalazišta gasovodima Južnog gasnog koridora – Južnokavkaski gasovod (691 km), Transanadolski gasovod (1850 km) i Transjadranski gasovod (878), gasom snabdeva Azerbejdžan, Gruzija, Turska, Albanija i dalje Evropska unija.
Kako je javio nemački javni servis ARD, ovog trenutka Evropska unija dobija iz Azerbejdžana 8,15 milijardi m3 gasa godišnje, a fon der Lajen u Alijev su potpisali da će se truditi i nastojati da ta količina, u skladu s ekonomskom održivosti i tražnjom na tržištu bude do 2023. godine povećana na 12 milijardi kubika, a do 2017.godine do 20 milijardi kubika.
Još 2014.godine, kad je Azerbejdžan isplivao kao alternativa potopljenom Južnom toku, Žak Delor institut iz Berlina je pisao :
„Azerbejdžan je sa 51 odsto većinski vlasnik Transanadolskog gasovoda i tako kontroliše transport gasa kroz Tursku. Tako je Azerbejdžan u situaciji da dodatne količine gasa iz drugih izvora – EU naročito računa na turkmenski gas – dozvoli, ili punjenje gasom iz tih izvora zabrani. Sem toga, Azerbejdžan može da odredjuje tranzitne takse. Tako masivna kontrola Azerbejdžana nad Južnim gasnim koridorom dijametralno je suprotna unutar EU forsiranom razdvajanju proizvodjača od onoga ko upravlja mrežom za transport gasa. Koranji i Satori (studija se poziva na te autore) da Azerbejdžan ima onakvu vlast nad tranzitom gasa kroz Tursku, kakvoj je decenijama, kad je u pitanju ukrajinski tranzit, uzalud težio Gasprom. EU bi, doduše, ovim projektom (Južni gasni koridor) diversifikovala snabdevanje gasom i učinila se manje zavisnom od uvoza iz Rusije, ali bi istovremeno dopala u novu zavisnost“.
Transjadranski gasovod (TAP) oslobodjen je zahteva Trećeg energetskog paketa EU.
Ali šlag na tortu dolazi na kraju : privatna ruska kompanija Lukoil sa udelom od 25 odsto, drugi je po veličini suvlasnik gasnih polja Šah Deniz I i II.