Zna li Evropa odakle će nabaviti naftu : Tržišta kažu da ne zna

I pored odluke OPEK + da u julu i avgustu za dodatnih 200 000 barela dnevno poveća proizvodnju, cena nafte je na svetskom tržištu u petak porasla.

U ponoć izmedju petka i subote, barel nafte tipa Brent  trgovan je po ceni od 121,08 dolara ili za 2,36% višoj nego dan ranije, a barel nafte tipa WTI po ceni od 120,41 dolar ili za 2,44 odsto višoj nego dan ranije.

Berzanski analitičari, oslanjajući se i na najnovija kretanja na tržištu rada u Americi i postepeno ukidanje Covid ograničenja u Kini, ocenjuju da bi ponuda nafte mogla da zaostaje za narastajućom tražnjom, zašta je uverljiv indikator njena cena.

Mada je državama članicama EU dat rok do kraja godine da sprovedu dogovoreni embargo na rusku naftu, kao dan je jasno da Evropska unija ne zna kojom će naftom da zameni naftu iz Rusije.

U narednih 6 meseci se može očekivati ubrzano punjenje rezervi, što će enormno povećati tražnju i sa tražnjom cene.

Naša komšinica Hrvatska je u te svrhe u petak  odobrila Hrvatskoj elektroprivredi (HEP) zaduženje od milijardu evra, zašta će garancije dati Vlada.

Kako je izvestio HRT, 600 miliona evra će biti potrošeno na nabavku električne energije, gasa, uglja i toplotne energije, a 400 miliona evra će biti iskorišćeno za punjenje  podzemnog skladišta gasa Okoli, koje zvog previsokuh cena gasa nisu popunili zakupci.

Skladište kapaciteta 553 miliona m3, do dve trećine će popuniti HEP, a jednu trećinu zakupci. Hrvatska godišnje troši 2,9 milijarde m3 gasa.