Godišnjica terorističkih napada na SAD – ekonomski osvrt

Na današnji dan pre 13 godina teroristička organizacija Al Kaida otela je četiri aviona sa aerodroma Logan u Bostonu. Namera je bila da se udari u tri centra moći u SAD, politički – Belu kuću, bezbednosni – Pentagon i ekonomski – Svetski trgovinski centar.

Teroristi su, izuzimajući Belu kuću, ostvarili svoje ciljeve, usmrtivši pritom skoro 3.000 ljudi, ali su naneli i ozbiljan ekonomski udarac Sjedinjenim Američkim Državama.

Ta godina, 2001, već je ekonomski bila koliko-tolika loša. Ipak, oporavak američke privrede je bio i više nego vidljiv u drugom kvartalu. Teroristički napadi ne samo da su zaustavili taj oporavak, tačnije rast ekonomije, već su izazvali recesiju te godine.

Indeks akcije najboljih američkih industrijskih kompanija „Dow Jones Industrial Average“, poznatiji kao „The Dow“, tada je doživeo sunovrat, izgubivši preko 600 poena nakon četvorodnevne zabrane trgovanja akcijama, tačnie zatvaranja berze, zbog terorističkih napada. Iako je odluka američkih vlasti da zatvori berzu, prvu put još od „Velike depresije“ tridesetih godina, verovatno spasila mnoge kompanije sunovrata, indeks „The Dow“ je beležio gubitak vrednosti sve do okotbra 2002. godine, do kada je izgubio skoro 40 odsto vrednosti u odnosu na najveću cenu.

I ono što je usledilo nakon 11. septembra 2001. godine imalo je uticaja na američku ekonomiju. Reč je o „Ratu protiv terorizma“, koji je inicirao tadašnji predsednik Džordž Buš. Prvo je odvojeno 20 milijardi dolara za invaziju na Avganistan, tadašnje uporište Al Kaide, a potom i dodatnih 13 milijardi za osnivanje Ministarstva za domovinsku bezbednost. I rat u Iraku je pokrenut zbog sumnje da tadašnji lider Sadam Husein naoružava Al Kaidu. Taj rat je Amerikance samo u prvoj godini koštao 50 milijardi dolara. Kada se uz sve ove cifre dodaju troškovi Ministarstva odbrane i ranije pomenutog Ministarstva za domovinsku bezbednost, predsednik Buš je za potrebe „Rata protiv terorizma“ potrošio ukupno 864 milijarde dolara! Vojna industrija je od toga profitirala, ali ne i ostatak SAD.

Ni tu nije kraj vojnim troškovima SAD izazvanim terorističkim napadima 2001. godine. Sadašnji predsednik SAD, Barak Obama, je u prve tri godine svog mandata za finansiranje „Rata protiv terorizma“ potrošio skoro 500 milijardi dolara.

Teroristički napadi 9. septembra 2001. godine, a potom i vojni troškovi u okviru „Rata protiv terorizma“, uslovili su sve veće i veće zaduživanje SAD. Da nije bilo „Rata protiv terorizma“, početkom ove godine računali su američki mediji, današnji dug SAD ne bi iznosio preko 17 biliona dolara, već „podnošljivih“ 15 biliona.

Povećanje javnog duga SAD uticalo je na smanjenje budžeta za zdravstvo, dok se vojni solidno održavao, a to je i više nego direktno uticalo na građane SAD. Da ne pričamo o 16-dnevnoj krizi zbog svađe između Demokrata i Republikanaca u vezi sa dizanjem gornje granice za američki javni dug, zbog čega je nekoliko stotina hiljada javnih službenika bilo na prinudnom odmoru. A tek da ne pričamo o tome kakav bi ekonomski potres svetskih razmera nastao da su te 2013. godine SAD bankrotirale…

Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com