Slučaj Asanž : Ekstradicija ili višegodišnje razmatranje žalbe o meritumu stvari!
Visoki sud u Londonu u utorak je počeo dvodnevna saslušanja posle kojih treba da odluči da li će započeti procedura ekstradicije osnivača WikiLeaks Džulijana Asanža(52) SAD ili će sud prihvatiti da razmatra njegovu žalbu u meritumu na odluku o ekstradiciji.
Ukoliko sud odbije da razmatra osporavanje odluke o Asanžovoj ekstradiciji u meritumu, proces njegovog izručenja počeće najdalje za 28 dana od te odluke, a ukoliko je prihvati – rasprava bi mogla da traje i godinama, ocenjuje ruski list Komersant.
Asanžova žalba na odluku britanskog ministra unutrašnjih poslova o njegovoj ekstradiciji već je jednom odbijena po svim tačkama i žalba u meritumu je poslednji pravni instrument, koji mu u Velikoj Britaniji stoji na raspolaganju.
Izveštači nemačkog javnog servisa ARD ocenjuju da su izgledi Džulijana Asanža pred Visokim sudom u Londonu loši.
Tim pre što se Velika Britanija poziva na garancije SAD da Asanž tamo neće biti zatočen u teškim uslovima i izolovan, a da će, po izricanju eventualne kazne, biti upućen u svoju domovinu Australiju na njeno izdržavanje. Australija može kaznu upodobiti svom pravnom sistemu, odnosno smanjiti je.
Asanžov pravni tim nema ni malo poverenja u američke garancije i ističe da bi sudski proces u Americi mogao da traje godinama što Džulijan Asanž, ozbiljno narušenog mentalnog i fizičkog zdravlja, ne bi preživeo. On se u utorak nije pojavio u Sudu, jer se,po rečima njegove odbrane „oseća veoma loše“.
Asanžovi advokati najavljuje tužbu pred Evropskim sudom za ljudska prava, pošto ocenjuju da se osnivaču WikiLeaks sudi za političke stavove, da su mu ugrožena ljudska prava, uključujući i pravo na slobodu govora.
Ne veruje se, medjutim, previše da bi taj sud odluku mogao da donese u pomenutom 28-dnevnom roku, odnosno pre nego što ekstradicija započne.A pitanje je da li bi se Velika Britanija toj odluci povinovala.
Asanž je već neverovatnih 12 godina zatočen u Velikoj Britaniji – najpre je dobio azil u ambasadi Ekvadora,koji mu je taj azil posle sedam godina uskratio, pa je otad zatočen u londonskom zatvoru strogog režima Belmarš. Njegova žena Stela Asanž tvrdi da je u izolaciji 21 – 22 sata dnevno.
SAD traže izručenje Džulijana Asanža jer je 2010 – 2011.godine objavio oko 700 000 poverljivih američkih vojnih i diplomatskih dokumenata, medju kojima i one o američkim operacijama u Iraku i Avganistanu. Medju tim dokumentima su najveće užasavanje izazvali video snimci koji prikazuju kako američki helikopter puca po grupi civila u Bagdadu, pri čemu je poginulo 12 ljudi medju njima i dva novinara Rojtersa, kao i video snimci zlostavljanja zatvorenika.
Ta je dokumenta Asanž dobio od analitičara američke vojske Čelsi Mining, koja je 2013.godine osuđena na 35 godina zatvora, ali je 2017.godine voljom američkog predsednika Baraka Obame, kako tvrdi ARD, puštena na slobodu. Sad je opet u zatvoru jer je odbila da svedoči u slučaju WikiLeaks.
Asanža SAD terete za špijunažu i sajber kriminal, da je objavom tajnih dokumenata ugrozio američku bezbednost, američke agente i izvore informacija.
Kako podseća Komersant, Radna grupa UN za nezakonita hapšenja ocenila je još 2016.godine da je hapšenje Asanža nezakonito i pozvala da se on pusti na slobodu.
Prošle nedelje su poslanici australijskog parlamenta pozvali SAD i Veliku Britaniju da prekinu sudski postupak protiv Asanža i dozvole mu da se vrati u domovinu. SAD i Velika Britanija na taj se poziv nisu osvrnule.
Nemački javni servis ARD tvrdi da i u Americi raste broj onih koji zahtevaju oslobođenje Asanža, u ime slobode govora i koristi koju celo društvo ima od istraživačkog novinarstva.
Tako je, javlja izveštač ARDa, 40 univerzitetskih profesora prava uputilo pismo Ministarstvu pravde Amerike u kome zakon po kome se Asanžu sudi nazivaju smešnim i pozivaju da se postupak protiv njega obustavi jer nanosi istorijsku štetu istraživačkom novinarstvu.