Smeju li se sastati Tramp i Putin, i da li je Beograd najbolje mesto

Ne biste verovali, ima ruskih medija koji u predlogu iz Beograda, da prestonica Srbije bude mesto susreta američkog i ruskog predsednika, vide spas od protokolarnih spoticanja, ako trenutne sasvim neprotokolarne tenzije dozvole da do susreta uopšte dodje. I pored slovenačkog porekla sadašnje prve dame SAD, Ljubljana ne bi bila fer izbor – ruski predsednik Vladimir Putin već se u slovenačkoj prestonici sastajao s jednim američkim predsednikom – 2001. sa Džordžom Bušom mladjim. Ali u Beogradu, američki i ruski predsednik ne bi mogli da izbegnu temu Kosova, što bi Srbiji veoma odgovaralo, ali što glavni grad Srbije sasvim ne preporučuje kao mesto susreta nego baš naprotiv.

Jurij Ušakov, pomoćnik ruskog predsednika, juče je iznenada, ali iz razumljivih razloga, sa zakašnjenjem od desetak dana objavio da je američki predsednik Donald Tramp u telefonskom razgovoru 20. marta predložio ruskom predsedniku da se sastanu i ponudio gostoprimstvo u Vašingtonu, i Beloj kući. Razgovor o susretu u dvoje „u ne tako dalekoj budućnosti“ potvrdila je i Sara Sanders, portparol Bele kuće, ali je, po njenoj verziji, razmatrano više mogućih mesta za susret, medju njima i Bela kuća. Oboje, i Ušakov i Sanders, su podvukli da se trenutno nikakav susret ne priprema.

Ruski politikolozi, medju njima amerikanista Boris Mežijev, duboko sumnjaju da je američki predsednik Tramp sad u prilici da se sastane s ruskim kolegom. Mada se slažu da bi imali o čemu da razgovaraju i šta da rešavaju.

Pitanje navodnog ruskog mešanja u izbore na kojima je Tramp pobedio još nije zatvoreno, a SAD su brojem proteranih ruskih diplomata od Velike Britanije praktično preuzele dalje političko vodjenje „slučaja Skripalj“. Tako da bi Donald Tramp pozivom Putinu da doleti u Vašington sebe izložio novom nevidjenom političkom riziku.

Mada jedva, američki predsednik bi iz te neprilike mogao da se iskobelja formulišući susret kao radni. Teško je poverovati da bi ruski predsednik u sadašnjoj situaciji pritisaka na Rusiju svim mogućim povodima, mnogo lupao glavu protokolarnim krupnicama, ali i njemu bi radni format susreta sasvim odgovarao. Naročito ukoliko bi se formatom, američki predsednik izbavio od verovatnih teških prigovora ne samo sa strane demokrata.

Jedan ruski i jedan američki predsednik bilateralni susret su poslednji put imali 2010. godine. Tada je u poseti Vašingtonu bio tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev, koji je na zapadu, kao navodni liberal, uživao mnogo više simapatija od Putina. Domaćin mu je bio američki predsednik Barak Obama.

Obama je 2009. godine boravio u Moskvi i to je bio poslednji američki predsednik koji je imao bilateralni susret sa ruskim kolegom na njegovom terenu.

Ruski i američki predsednici su na teritoriji jedne ili druge zemlje drugim multilateralnim povodima boravili.

Pošto je Medvedev, kao predsednik, bio poslednji koji se sa američkim kolegom susreo na vašingtonskom terenu, protokolarno, sada bi bio red da se američki predsednik uputi na noge ruskom kolegi. Bivši ruski diplomata Aleksandar Belonogov ne veruje da bi sa ruske strane iko postavljao pitanje protokola, ali ako bi se takvo pitanje i izrodilo, kaže on za ruski list Vzgljad, lako bi bilo rešeno davanjem poseti radnog karaktera. Jer radne posete, sem što ih može biti koliko vam drago, ne potrebuju svečane rituale u vidu crvenog tepiha, smotre počasne straže, pa ni intoniranja himni. Samo posao.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com