Hoće li rusko-američka borba za evropsko tržište dovesti do pada cene gasa?

Posle sastanka s predsednikom Evropske komisije Žan-Klod Junkerom, američki predsednik Donald Tramp je izjavio da se Evropa saglasila da ubuduće kupuje veće količine američkog tečnog gasa.

Mada je bilo nekih naknadnih korekcija obaveznosti ove obaveze, carska se ne poriče: Nemačka je postigla unutrašnju saglasnost oko namere da 2019. godine u pokrajini Šlezvig-Holštajn počne gradnju terminala za tečni (američki?) gas kapaciteta 5 miliona tona. Gradnja će koštati 600 miliona evra, a terminal bi trebalo da počne s radom 2022. godine.

Za ruske komentatore nema sumnje da je gradnja ovog terminala u stvari kupovina američke saglasnosti za gradnju gasovoda Severni tok 2 i da za ovaj nemački ustupak strogo ekonomske opravdanosti nema.

„To je proforma korak Nemačke, kako se ne bi izdvajala iz sekte ljubitelja tečnog gasa. U Evropi postoji mantra: čim si ti izgradio terminal za tečni gas, Gasprom odmah mora da ti skine cenu, ti si znači pobedio monopolistu. A u stvari, to je velika izmišljotina“, rekao je za ruske medije ruski energetski stručnjak Jurij Uškov.

Nemačka, kao najveći kupac ruskog prirodnog gasa, već ima najpovoljniju moguću cenu, ocenjuju ruski izvori.

Ruski mediji navode da kapacitet dosad u Evropi izgradjenih terminala za tečni gas iznosi 235 milijardi kubika, a prošle godine je u Evropu stiglo samo 55 milijardi kubika.

Veruje se da će se ova bitka voditi na terenu cene i da tu ruski prirodni gas ne može da izgubi, mada se ne isključuje ni mogućnost da Amerikanci na evropsko tržište nasrnu neekonomskom cenom. U tom slučaju ruska strana bi mogla da odgovori ili sniženjem cene prirodnog gasa ili smanjivanjam produkcije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com