Može li Ukrajina spasiti Evropu od enormnih cena struje?

Ukrajina će isporukama struje i uglja priskočiti Evropi u pomoć, upravo je najavio  ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, na teritoriji čije zemlje je počeo odlučni globalni rat za resurse.

On je u svom redovnom video obraćanju najavio da će Ukrajina u decembru početi sa isporukama struje Poljskoj iz Hmeljnjicke nuklearne elektrane : do 8.decembra biće rekonstruisana prenosna mreža izmedju te elektrane i poljskog grada, Žešuv, precizirao je Zelenski.

On je takodje rekao da je dao nalog da se razmotri hitna isporuka 100 000 tona uglja Poljskoj budući da Ukrajina ima te sirovine više nego što su njene potrebe.

Ukrajinski premijer je, kako prenosi Komersant, ranije izjavio da Ukrajina na zalihama ima 2 miliona tona uglja ili 2,5 puta više nego u decembru 2021.

„Prema tome mi možemo pomoći našoj braći da se pripreme za zimu“, rekao je Zelenski.

Istovremeno je proruska vojno – civilna administracija Zaporoške oblasti saopstila da je isključen i poslednji reaktor najveće u Evropi Zaporoške nuklearne elektrane, da je ona prešla na dizel-generatore radi održanja minimuma tehnološkog procesa i da će ponovo početi da radi tek kad udari na nju prestanu.

Ekonomisti i na Zapadu i na Istoku slažu se u oceni da bi enormne cene struje mogle da odvedu evropsku ekonomiju u krizu takvih razmera kakvu jedva da je zapamtila u istoriji.

„Strah od teške recesije, izazvane nestašicom energenata i visokim cenama struje, brine investitore. Visoke cene struje, rizik od  manjka  gasa i fiskalne i regulatorne reakcije na njih, uticaće više na izglede za privredni rast i inflaciju nego bilo šta što bi Evropska centralna banka sa svojim kamatama mogla da uradi“, kaže glavni ekonomista Berenberg bank Holgar Šmiding, a prenosi ARD.

„Glavni problem Evrope je rekordni rast cena električne energije, koji je, izmedju ostalog, izazvan problemima s energetskim sirovinama, ali ne samo time. Ukoliko  takve cene potraju duže vreme, to će evropsku ekonomiju učiniti nekonkurentnom i dovešće do jedne od najvećih kriza u istoriji Evrope“, kaže Jurij Koroljčuk analitičar Instituta strateških istraživanja u Ukrajini, a prenosi ukrajinski portal na ruskom jeziku strana.ua

Cena struje je u Evropi otišla u nebo. U Nemačkoj, prema podacima Verivox – cenovnog indeksa potrošača, za  potrošnju domaćinstva od 4000 KWh godišnje, 1 kwh prosečno staje 52 evrocente odnosno preko 20 centi više nego pre godinu dana.

Cenu struje gura enormno narasla cena gasa, kome se traži zamena, ne samo zbog cene.

Ako se ta zamena i nalazi, nalazi se u  povratku na odbačene proizvodjače struje, kao što su elektrane na mrki ugalj, a cena struje koju one proizvode opterećena je taksom na emisiju CO2 – 100 evra po toni CO2.

Evropske države, medju njima Nemačka, aktiviraju svaki dan elektrane na ugalj iz rezerve, u kojoj se za slučaj nužde nalaze.

Nemačkoj je ostalo da do kraja ove godine isključi tri preostale nuklearke, u skladu sa zaboravljenim zaklinjanjima o odustajanju od nuklearne energije, ali to se, po svemu sudeći, neće desiti.

„Mi ne možemo da se oslanjamo na to da će nam gas iz Rusije opet pod povoljnim uslovima biti na raspolaganju. Tako da moramo osigurati sve kapacitete. Ja preporučujem da ne budemo [pri tome]suviše izbirljivi. Ono što je odgovorno da se učini, treba da bude učinjeno. Sve elektrane na ugalj iz rezerve odmah [da se priključe]na mrežu, kapacitete atomske energije u Nemačkoj do 2024.godine osigurati i domaće rezerve nafte i gasa u Severnom moru i na kopnu tome priključiti. Mi u ovoj fazi, kad su svi pogodjeni cenama, ne mozemo da budemo izbirljivi, ako nam još kapaciteta stoji na raspolaganju“, rekao je nemački ministar finansija Kristijan Lindner i još dodao da medju kapacitete kojih se ne bi trebalo libiti ubraja i ekološki toliko sumnjivi fracking.